Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

Dobri makroekonomski rezultati Srbije i veliki izazovi koji je očekuju

AnalizaEUIzdvajamoSrbijaU fokusuVesti

20.3.2021 16:01 Autor: Redakcija Biznis.rs

Dobri makroekonomski rezultati Srbije i veliki izazovi koji je očekuju Dobri makroekonomski rezultati Srbije i veliki izazovi koji je očekuju
Srbija je 2020. godine ostvarila zapažene makroekonomske performanse, pretrpevši jedan od najmanjih padova BDP u Evropi (samo -1,1 odsto). Isto tako, inflacija je zadržana... Dobri makroekonomski rezultati Srbije i veliki izazovi koji je očekuju

Srbija je 2020. godine ostvarila zapažene makroekonomske performanse, pretrpevši jedan od najmanjih padova BDP u Evropi (samo -1,1 odsto). Isto tako, inflacija je zadržana unutar predviđenog opsega od 1,2 odsto, dok su devizne rezerve ostale stabilne. Uprkos naglom porastu fiskalnog deficita, nivo javnog duga Srbije je ostao ispod 60 odsto BDP-a, što je granica kriterijuma iz Mastrihta, izjavio je za Biznis.rs koordinator Radne grupe za poglavlje 17 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Velibor Tatić.

On je ukazao da su tri faktora doprinela povoljnim performansama srpske ekonomije u prošloj godini. To je pre svega struktura srpske privrede, koja podrazumeva nizak udeo privrednih grana koje su bile najviše pogođene krizom, poput turizma i hotelijerstva, ali i visok udeo grana koje su bile najmanje pogođene krizom, poput poljoprivrede i javnih službi. Tatić ističe da sa druge strane, takva struktura srpske ekonomije nije povoljna za dugoročni i održivi razvoj.

Povoljnim makroekonomskim rezultatima Srbije doprineo je i fiskalni prostor stvoren proteklih godina, koji je omogućio povećanje deficita budžeta na osam odsto BDP-a, tako da pristup Srbije međunarodnim finansijskim tržištima nije bio ograničen.

Foto: Velibor Tatić, privatna arhiva

On je istakao i da je rast plata iz 2019. godine doprineo da se održi nivo potrošnje i u kriznoj 2020., a Srbija je takođe u prošlu godinu ušla se značajnim nivoom stranih direktnih investicija, koje su uz povećane javne investicije doprinele povoljnim makroekonomskim rezultatima.

Veliko interesovanje stranih ulagača za Srbiju, prema rečima Tatića, može se objasniti velikim jazom između proizvodnog potencijala Srbije i niskim nivoom zarada. Osim toga, Srbija osim svog povoljnog geopolitičkog položaja, snažno je povezana i sa drugim regionalnim trgovinskim partnerima.

On ističe da su ovim dobri makroekonomski rezultati propraćeni rastom makroekonomskih neravnoteža, odsustvom napretka u upravljačkom kapacitetu vlasti, kao i namere da se sprovode složene ekonomske politike potrebne za rešavanje osnovnih strukturnih problema. Deficit tekućeg računa bilansa plaćanja više je nego udvostručen; realni kurs apresira, dok je zavisnost Srbije od inostranog kapitala među najvišima u Evropi. Isto tako, tržište kvalifikovane radne snage očigledno sve više postaje usko grlo.

U međuvremenu, domaće investicije su i dalje zabrinjavajuće niske, bez značajnih politika koje bi podržale njihovu produktivnost. Zapravo, poslovno okruženje u Srbiji obeshrabruje domaće preduzetništvo, ističe Tatić.

Radna grupa Nacionalnog konventa ukazuje i da slaba vladavina prava, zajedno sa nejasnim linijama odgovornosti u javnoj upravi, stvara generalno neizvesno okruženje sa neefikasnom upravom.

Takođe se ukazuje da su politike kojima se jača konkurentnost, povećavaju koristi, ili ublažavaju negativne posledice stranih investicija ograničenog dometa. Isto tako, decenijski fokus usmeren ka privlačenju velikih investitora uz malo osvrtanja na ekološke ili razvojne faktore, po definiciji opterećuje mala i srednja preduzeća koja pretežno čine domaću privredu. Umesto rešavanja sistematskih administrativnih barijera, crvenim tepihom koji se postavlja (samo) velikim, uglavnom stranim, investitorima te barijere se zaobilaze.

Takođe se naglašava da je odgovor makroekonomske politike na izazove koje je donela pandemija odražavao važna ograničenja administrativnih kapaciteta države. Iako su ekonomske mere kao odgovor na pandemiju, generalno posmatrano, bile adekvatne, imale su nepotrebno visoku cenu, i bilo je vidljivo odsustvo napora da se pomoć usmeri ka preduzećima i delovima stanovništva kojima je podrška najpotrebnija. Tek u trećem paketu koji je trenutno u primeni veća pomoć je pružena najpogođenijim sektorima, ali kao deo opet preterano širokog paketa pomoći za privatni sektor u celini, koji teško da će moći da bude delotvoran.

EK
Foto: Tanjug/AP

Tatić ističe da, s obzirom na to da su paketi pomoći prilično jednostavno formulisani, Srbiji je trebalo više vremena da ih formuliše i primeni nego drugim državama u regionu. On je istakao i činjenicu da treći paket pomoći države nije bio predviđen u budžetu, na šta je ukazao i Fiskalni savet.

Tatić naglašava da je za Srbiju veoma važno da sprovodi reforme na kojima insistira EU, a koje se odnose na jačanje pravne države, odnosno vladavine prava, jer je to veoma važno pitanje i sa ekonomskog aspekta, kao i sa aspekta investicija.

Radna grupa za poglavlje 17 Nacionalnog konventa ističe da bi Srbija u cilju izgradnje temelja održivog rasta, morala svim preduzetnicima i investitorima, kako domaćim, tako i stranim, velikim i malim, da omogući jednake uslove, uokvirene jasnim principima i pravilima. Potrebno je takođe da se i izgradi poverenje javnosti u administrativne kapacitete za decentralizovano i principijelno vođenje politika.

Samo tako Srbija može razviti konstruktivnu javno-privatnu saradnju kakva uklanja uska grla, povećava produktivnost i promoviše cirkulaciju znanja, a ne odliv mozgova. Na taj način, privreda Srbije može da dostigne konkurentnost i otpornost neophodnu za članstvo u EU, navodi se u zaključcima Radne grupe za poglavlje 17 Nacionalnog konventa o EU.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...