Države Balkana koje stagniraju u razvoju i reformama mogu da ostanu bez novca EU

Predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister David McAllister) izjavio je danas da države Zapadnog Balkana koje stagniraju sa reformama, ne napreduju na putu ka EU i ne usklađuju svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikama EU, neće moći da dobiju novac iz novog Fonda za reformu i rast Zapadnog Balkana, objavila je agencija Beta.

Evropska komisija danas predstavlja članovima Spoljopolitičkog odbora i Odbora za budžet Evropskog parlamenta (EP) svoj predlog za Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra.

„EP je više puta naznačio važnost snažnog uslovljavanja svih pretpristupnih fondova koje mora biti pod koherentnom, doslednom i transparentnom kontrolom okvira baziranog na rezultatima. Mora biti jasno da ukoliko države nazaduju, ili stagniraju u fundamentalnim vrednostima i ne usklađuju svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikama EU, neće moći da dobiju novac iz novog Fonda“, rekao je Mekalister na sednici.

Instrument je centralni deo Plana rasta EU za Zapadni Balkan, čiji je cilj ubrzanje reformi i socijalnog i ekonomskog približavanja regiona Uniji. Novi finansijski instrument predviđa dve milijardi evra bespovratne pomoći i četiri milijardi evra povoljnih kredita u periodu 2024-2027.

Generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman (Koopman) izjavio je na današnjoj sednici da konvergencija Zapadnog Balkana, u smislu BDP po glavi stanovnika izraženog u standardima kupovne moći, ostaje niska i iznosi oko 30 odsto proseka Unije i ne napreduje dovoljno brzo, i stoga je potrebno pomoći reformske procese budućih članica EU.

„Ovo kreira veliki broj problema. Visok procenat odliva intelektualaca iz regiona iz kojih mladi ljudi gledaju da odu da rade u drugim državama je direktna posledica ovoga. Nedostatak ekonomskog rasta otežava da se dese reforme, jer reforme traže redistribuciju. Isto tako jaz koji postoji sa Unijom sprečava da građani osete benefite koji im donosi integracija u jedinstveno tržište“, rekao je on.

Kopman je ponovio da su ciljevi Plana za rast ZB hrabri, prvi je dupliranje obima ekonomija država regiona Zapadni Balkan za deset godina, zbog čega je potrebno da se godišnje desi ekonomski rast od sedam odsto, dok je drugi cilj ubrzavanje evrointegracija, koje će onda ubrzati ekonomski rast.

Lideri zapadnobalkanske šestorke su 22. januara u Skoplju, na samitu o Planu rasta, usvojili zajedničku izjavu u kojoj su naveli da će se posvetiti promovisanju regionalne ekonomske integracije kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovane na pravilima i standardima EU, i u isto vreme unapređivati njegovo otvaranje ka jedinstvenom tržištu EU.

Evropska komisija je Plan rasta usvojila prošlog novembra, a sada je na Evropskom parlamentu i Savetu da razmotre predlog ovog Instrumenta u okviru paketa srednjoročne revizije višegodišnjeg finansijskog okvira EU.

Plan rasta za Zapadni Balkan zasniva se na četiri stuba: Jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem EU, jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje fundamentalnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan.