Državi najmanje poreza od najviših plata

U Srbiji je sve prisutniji trend da poslodavci radnike, a naročito menadžment i visoko pozicinirane zaposlene, isplaćuju u manjem delu kroz zaradu, a u većem delu kroz isplate koje vrše iz podignute dividende, koja je po Zakonu o porezu na dohodak građana oporezovana po stopi od 15 odsto.

„Kako bi se eliminisala siva ekonomija, neophodno je dalje smanjenje poreskog opterećenja rada. U suprotnom, možemo očekivati da će se naplata po ovim osnovama kontinuirano smanjivati, jer će deo privrede iz legalnih tokova prelaziti u sivu zonu, dok će privredni subjekti koji uredno izmiruju obaveze po osnovu isplate zarada zbog nekonkurentnosti ili smanjivati obim poslovanja ili gasiti poslovanje“, kažu ovim povodom u Privrednoj komori Srbije.

Razlika u opterećenju zarade i dividendi nije zanemarljiva. Regularno, kada zaposleni dobija samo zaradu, opterećenje po osnovu poreza na dohodak, kao i doprinosa za penzijsko-invalidsko i socijalno osiguranje i drugi nameti iznose oko 61 odsto na iznos zarade. Praktično, ukoliko menadžer ili neki drugi visoko pozicionirani zaposleni naknadu za rad prima kroz dividende, na to što dobije plati čak 45 odsto manje. Pri tom, primanja ovog dela zaposlenih po pravilu su oko šest puta veća od najniže zarade u firmi.

“Oko ovog pitanja mora se posmatrati šira slika. Pojam dividende se, u principu, a naročito kada neko nije zaposlen u svojoj firmi, vezuje za osnivača kompanije kome dividenda – zapravo dobit preduzeća raspoređena za te namene – predstavlja neku naknadu za uloženi kapital ili rad u firmi čiji je osnivač”, objašnjava za portal Biznis.rs poreski konsultant Đerđ Pap.

Pap ističe da ni isplata dividendi menadžmentu jedne firme i vezivanje njihove naknade za rezultate poslovanja nije protivzakonita pojava.

“Naprotiv, pripadajući propisi predviđaju i nikako ne zabranjuju da rukovodstva firmi učestvuju u raspodeli dobiti ravnopravno ili na neki drugi način koji je utvrđen unutrašnjim aktima kompanije ili ugovorima, zajedno sa osnivačem ili osnivačima. Naravno, podrazumeva se da je ova kombinacija unapred ugovorena između privrednog subjekta i menadžmenta odgovarajućim ugovorima”, objašnjava Pap.

Naglašava, međutim, da se ukoliko kombinacija zarade i dividende nije unapred ugovorena, može govoriti o izbegavanju plaćanja poreza.

“Tačnije, ukoliko je ugovorom predviđena određena zarada za menadžment, a ta zarada se u toku godine ne isplaćuje, već se kombinuje sa isplatom dividendi, zbog povoljnijeg poreskog opterećenja, to zaista predstavlja zloupotrebu, koja se relativno lako može utvrditi od strane poreskih inspektora. U tom slučaju, a u skladu sa jednim od načela poreskih propisa, a to je načelo fakticiteta, poreski organ može utvrditi ovu zloupotrebu i obračunati odgovarajuće poreze i doprinose, kao da je u pitanju isplata zarade”, objašava Đerđ Pap.

Potrebno je da se, dodaje on, odgovarajućim, pre svega pismenim dokazima pravda priroda isplate dividendi menadžmentu i u tom slučaju neće biti problema sa isplatom rukovodilaca na ovaj način.