Dugoročno ograničavanje cena u Crnoj Gori nije održivo

Država malo može da utiče na cene, a njihovo ograničavanje na dugi rok nije održivo i dovodi do drugih poremećaja na tržištu kao što je nestašica, saopštila je direktorka Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP) Jadranka Kaluđerović.

“Najsmislenijim i najefikansijim merama se čine one usmerene na pomoć onima koji su najugroženiji i kojima smanjenje standarda znači odlazak u siromaštvo jer, iako smo svi izloženi rastu cena, to najviše pogađa one sa nižim standardom”, izjavila je Kaluđerović za Pobjedu, komentarišući odluku vlade da ograniči marže trgovcima za brašno, šećer, ulje i so na ukupno 12 odsto.

Anketirani građani smatraju da dosadašnje mere Vlade Crne Gore nisu obuzdale cene i da su njihovi efekti bili mali, pa ne očekuju ni značajna sniženja od ograničavanja marži. Najveći trgovinski lanci u Crnoj Gori nisu komentarisali odluku o smanjenju marže, prenosi agencija Mina.

Kaluđerović je navela da je ovo pokušaj da se nešto učini u ekonomskoj situaciji koja postaje sve nepovoljnija za standard građana, posebno onih sa niskim primanjima. Ona je navela da je najbolja situacija kada se cene na tržištu određuju na tržištu na osnovu ponude i tražnje.

Kako podseća, od pojave pandemije korona virusa do danas vlade su svojim intervencijama dovele do tržišne neravnoteže.

“U slučaju Crne Gore te mere su bile praćene i dodatnim odlukama koje su se odnosile na povećanje minimalne zarade i neka druga socijalna davanja. Cene svih tih odluka danas plaćamo kroz povećanje cena. I kada jednom vlada počne da se meša u tržišne tokove, teško će da prestane sa takvom praksom, posebno u kriznim situacijama u kojima svi očekuju nešto od onih koji donose odluke”, saopštila je Kaluđerović.

Ona je dodala da na cenu proizvoda utiče proizvođač proizvodnom cenom, trgovac maržom i država visinom poreza.

“Ranijom odlukom o smanjenju poreza na dodatu vrednost (PDV) država je pokušala da utiče na deo cene robe koji ona definiše, a ovom o ograničenju marži na deo koji definišu trgovci. Ipak, svi ti pokušaji samo delimično mogu uticati na cene proizvoda, jer su one, pre svega, određene nabavnom cenom i ukoliko ona i dalje bude rasla, povećavaće se i ukupna cena proizvoda, bez obzira na ograničenje poreza i marže”, objasnila je Kaluđerović.

Ona je navela da su vladine analize prošle godine pokazale da je raspon marži na osnovne prehrambene proizvode veliki.

“Na primer, za jaja je od tri do 43 odsto. Moguće je da su do sada marže smanjene, ali ostaje pitanje na kojem su nivou i kako bi njihovo smanjenje uticalo na poslovanje, a tu objašnjenje mogu samo da daju upravo te kompanije”, navela je Kaluđerović, odgovarajući na pitanje da li bi trgovačke kompanije mogle da izdrže ograničenje marži i na ostale prehrambene i druge artikle, a ne samo za brašno, ulje, so i šećer.

Kaluđerović smatra da takve odluke treba donositi kroz temeljan dogovor sa udruženjima poslodavaca i velikim trgovinskim lancima i voditi računa da se dođe do najoptimalnijih rešenja.

“Neke ranije greške koje su pravile vlade u okruženju takođe mogu biti od koristi. Iz tih primera vidimo da nije neophodno ograničavati marže, na primer, na sve jogurte ili sva mleka, već na određenu osnovnu kategoriju. Ipak, kod takve razrade zakonskih rešenja treba voditi računa o troškovima njihove primene. Ukoliko su troškovi primene neke odluke veći od koristi koja se očekuje, onda ne postoje osnovni ekonomski razlozi za njenu implementaciju”, saopštila je Kaluđerović.

Ona je podsetila da su ranije mere vlade, koje se tiču smanjenja PDV na neke osnovne životne namirnice i akciza na gorivo, ublažile, ali ne i zaustavile rast cena goriva i drugih namirnica.

“Kod tih zakonskih rešenja delimično je problem bio u kontroli njegove primene, pa zbog toga sada treba voditi računa da se nova zakonska rešenja isprate odgovarajućim pravnim aktima i procedurama koje će omogućiti njihovu efikasnu primenu u praksi i u krajnjem kontrolu njihovog sprovođenja”, rekla je Kaluđerović.

Izmenama Zakona o PDV, koje su usvojene i stupile na snagu početkom maja, ukinut je porez na brašno i suncokretovo ulje, a za so je smanjen na sedam odsto. Takođe, sredinom juna ukinut je PDV na hleb.

Početkom maja usvojene su i stupile na snagu izmene i dopune Zakona o akcizama kojima je crnogorskoj vladi dozvoljeno da smanji akcize na gorivo do 50 odsto u roku od tri meseca.