Dužnici mogu da izbegnu, čak i da tuže agencije za naplatu potraživanja

Banke i mobilni operatori, nemaju pravo da lične podatke svojih korisnika, prosleđuju agencijama za naplatu potraživanja, kažu u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva i navode da je ovo godinama unazad veliki problem i da učestalost ovakvih žalbi uglavnom ide u talasima.

“Desi se da mobilni operater u jednom trenutku proda određeni broj potraživanja, recimo 10.000, 20.000 i onda narednih mesec ili dva budu učestale žalbe jer agencije pozivaju ljude. Onda broj počne da opada, u zavisnosti kako se i šta rešava i tako do neke sledeće ture”, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović

On objašnjava da, kada je reč o bankama, prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banka ne sme da proda dug fizičkog lica, agenciji za naplatu potraživanja. Ipak, banke u postupku naplate dugovanja, angažuju takve agencije, koje umesto njih pozivaju dužnike. Takav aranžman banke i agencije je nezakonit.

Ukoliko neko od dužnika dođe u situaciju da ga umesto banke, za dug poziva neka agencija za naplatu potraživanja, savet Efeketive je da banci uputi pisani zahtev za brisanje ličnih podataka iz baze agencije za naplatu potraživanja.

“Savet ljudima je da kada ih pozove neko ko nije direktan poverilac, neko ko se ne predstavi kao banka ili mobilni operater sa kojim potrošač zapravo ima sklopljen ugovor, da ih zamoli da ga više ne zovu i da kaže da će u protivnom podneti krivičnu prijavu za iznudu zato što potrošač ni na koji način nije upoznat sa tim da je njegov dug ustupljen nekome, a to znači da svako može preko telefona da pozove i da se predstavi kako želi, ili da kaže ime firme i da traži da mu se neki novac uplati, a sutra može da se na isti takav način pojavi neko drugi”, objašnjava naš sagovornik.

Dužnici mogu da tuže agencije za naplatu potraživanja

I prema tumačenju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, potrošač u ovakvom slučaju jednostavno može da traži od banke da obriše podatke koje je ustupila agenciji za naplatu potraživanja.

“Kada se podaci obrišu, agencija više ne može da ih koristi, a samim tim ni da dužnike poziva. Ukoliko se pozivi nastave, treba pribaviti dokaze ko zove i sa kog broja, a zatim prijaviti povereniku i pokrenuti tužbu. Tužba može da ide prema poveriocu i prema onom ko poziva, odnosno ko vrši uslugu pozivanja dužnika”, objašnjava Gavrilović.

Iako u ovakvim slučajevima ne znači da dužnik nema dug, sam proces naplate mora da se uvede u legalne tokove.

“Kod agencija koje pozivaju građane specifično je da se svi ljudi žale na bahatost i bezobrazluk. Neretko vređaju, a dešava se da čak pozivaju i komšiluk da se žale na dužnike, a sve ne bi li ga na taj način naterali da plati dug. Zaista svašta rade, a to već ulazi u sivu zonu”, zaključuje Gavrilović.