„Efektiva“ savetuje građane da ne odustaju od tužbi protiv banaka u vezi sa troškovima obrade kredita

Dopuna stava Vrhovnog kasacionog suda u vezi naplate troškova obrade kredita i troškova osiguranja stambenih zajmova kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita prošle godine izazvala je negodovanje dužnika koji su se upustili u sudske procese, ali i dela stručne javnosti, naročito advokata koji su se ovim pitanjima bavili.  

O nezakonitom naplaćivanju troškova obrade kredita u javnosti je počelo sve više da se govori od 2015. godine, a u nekoliko desetina hiljada pravosnažnih presuda koje su donete banke su gubile sporove protiv dužnika, podsetio je na konferenciji za novinare predsednik Udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva” Dejan Gavrilović.

“Upravo zbog velikog broja pokrenutih sporova 2018. godine, Vrhovni kasacioni sud zauzeo je stav da je naplata troškova obrade kredita nezakonita ako banka korisniku kredita nije dokazala šta čini strukturu tih troškova. Nijedna banka to nije uradila i od tada kreće sve veći broj tih sporova. U ovom trenutku, prema informacijama koje dolaze iz bankarskih krugova, tih sporova je više od 200.000, što je nezabeleženo u svetu, ne samo u Srbiji”, istakao je Gavrilović.

Kako je objasnio, s obzirom na to da su banke bile prinuđene presudama i stavom VKS-a da vrate novac građanima, i to ne samo ono što su naplatile, već i zateznu kamatu i troškove kako svog, tako i advokata koji je zastupao dužnika, shvatile su da je to sve veći problem, da utiče na njihove profite i od prošle godine kreće sve veći pritisak bankarskog lobija na institucije države da se problem reši.

“Prvo smo imali pokušaj menjanja Zakona o parničnom postupku na način koji bi pogodovao bankama da se spreče takozvane masovne tužbe, to nije prošlo. Zatim smo imali sredinom godine da su tri poslanika vladajuće stranke pokušali da preko skupštine ‘proguraju’ izmene Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga na način koji bi opet pogodovao interesima banaka, ni to nije prošlo. I na kraju 16. septembra dolazi do dopune stava VKS-a, dakle treći pokušaj, i ovoga puta uspešniji za same banke”, rekao je Gavrilović.

Dopuna stava faktički je značila i promenu koja je važila do tog trenutka – da banke ne moraju da dokažu strukturu troškova, čime je, prema njegovim rečima, „očito da je bankarski lobi uspeo da izgura svoju priču“.

“Istog dana je dopunjen stav i po pitanju naplate premije osiguranja kod Nacionalne korporacije i zauzet je stav po pitanju naplate troška garantovanog snabdevača od strane EPS-a. Tog dana je okrenuta sudska praksa koja je pre toga bila naklonjena potrošačima”, ukazao je Gavrilović.  

On je istakao da banke i u ovom trenutku gube sporove i pozvao građane da ne odustaju od tužbi pre nego što se konsultuju sa advokatima i provere da li su banke imale ponudu o troškovima obrade kredita prilikom sklapanja ugovora.

“Dopuna stava VKS-a se svodi na to da je banka morala da kroz jedan pisani formular upozna dužnika sa troškovima koje će morati da plati. Ako je ona imala tu ponudu, spor će dobiti. Ako te ponude nema u kreditu banka će spor izgubiti”, naveo je Gavrilović.

Vrhovni kasacioni sud pogrešno tumači stav Evropskog suda pravde?

Tema konferencije, koju je udruženje “Efektiva” organizovalo, bila je da li Vrhovni kasacioni sud pogrešno tumači stav Evropskog suda pravde o troškovima obrade kredita.

Advokat Miroslav Živković rekao je da se Vrhovni kasacioni sud meša u zakonodavnu vlast i vrši pritisak na nižestepene sudove time što daje upute kako da sude. On je istakao da se VKS pozvao na presudu Evropskog suda pravde, ali je zapravo zauzeo suprotan stav jer ta presuda nalaže da se ispita stvarnost troškova obrade kredita.

Profesorka prava Dijana Marković Bajalović objasnila je da u evropskom pravu, nacionalni sudovi i sudovi država članica mogu upućivati zahteve Evropskom sudu pravde za preliminarno mišljenje, što znači da Evropski sud pravde u tom slučaju ne odlučuje o suštini spora već samo daje svoje mišljenje kako treba interpretirati pojedine odredbe evropskih direktiva i drugih izvora prava.

Kako je objasnila, Direktiva o potrošačkim kreditima i Direktiva o nepravičnim odredbama u ugovorima sa potrošačima ugrađene su u naše zakonodavstvo, mada ne sasvim dosledno, u postupku harmonizacije našeg prava sa pravom EU. Odredbe Direktive o potrošačkim kreditima su ugrađene u Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, dok je druga Direktiva o nepoštenim ugovornim odredbama u potrošačkim ugovorima ugrađena u Zakon o zaštiti potrošača.

„Prema stavu Evropskog suda pravde, nacionalni sudovi mogu i treba da preispitaju odredbe o troškovima obrade kredita. Odredbe o troškovima moraju da budu jasne potrošaču već prilikom zaključenja ugovora tako da zna na koje obaveze pristaje, da može da predvidi ekonomske konsekvence, odnosno koliko će stvarno morati da plati za ono što dobija od druge strane“, rekla je Marković Bajalović.