Estonija uvodi nova pravila na tržištu kriptovaluta

Mala, ali tehnološki moćna Estonija bila je jedna od vodećih evropskih destinacija za kompanije koje se bave kriptovalutama. Ali, ova baltička zemlja sada postaje oštrija u pogledu toga kako reguliše svoju digitalnu imovinu i ovog meseca će doneti nova pravila, za koja neki kažu da bi mogla da odvrate naprednu estonsku startap scenu.

Nova pravila stupaju na snagu dok Evropa pojačava kripto regulaciju i dok kreatori politike postaju oprezniji prema kriptovalutama nakon kolapsa stabilnog TerraUSD i njegovog sestrinskog tokena Luna, javlja Euronews.

„Kriptovaluta kao klasa imovine je očigledno veoma, veoma promenljiva. Zato mislim da na prvom mestu ljudi koji ulažu u to moraju zaista da shvate kakvu vrstu rizika preuzimaju“, rekao je Andres Sut (Andres Sutt), estonski ministar preduzetništva i informacionih tehnologija u intervjuu za Euronews Next. „Bojim se da to ne razumeju svi“, dodao je on.

Novi propisi Estonije označavaju oštar preokret za zemlju koja ima samo 1,3 miliona stanovnika, a prošle godine bila je dom više od polovine svetskih registrovanih pružalaca usluga virtuelne imovine (VASP).

Primena pravila počinje 15. juna, a to će značiti da će estonske kripto kompanije morati da ispune nove zahteve za transparentnost. Ne mogu više da imaju anonimne račune i moraju imati kapital od najmanje 350.000 evra, što predstavlja desetostruko povećanje.

Dok neki kritikuju nove propise kao previše grube, estonska vlada kaže da su neophodni.

„Ne mislim da smo postali previše strogi, ali ono na šta se fokusiramo je kvalitet, a ne kvantitet (kripto kompanija) i kvalitet podrazumeva, pre svega, one kompanije koje zapravo žele da inoviraju oblast, ili žele da obavljaju legitiman posao“, rekao je ministar Sut.

Iako Ministarstvo finansija Estonije priznaje da bi nova pravila mogla da preoblikuju tehnološku scenu, nepokolebljivi su u stavu da je to pošteno.

„Postoje rizici da bi neki provajderi usluga morali da zatvore svoje prodavnice, ali s druge strane, mislim da smo i dalje generalno zemlja koja je veoma pogodna za tehnologiju“, rekla je za Euronews Next Kristen Lepik iz estonskog odeljenja za finansijske usluge.

„Ne želimo da zatvorimo kripto novčanike ili ne želimo da zabranimo i trgovinu bitkoinima ili bilo kojom drugom kriptovalutom. Ovo nije naš cilj i ne želimo da regulišemo bilo kakve DeFi ili NFT-ove. Glavna svrha je samo da se predvide neka opšta ili najčešća pravila zaštite investitora i u ovoj oblasti”.

Nova pravila u suštini podržavaju proces licenciranja za koji mnogi na estonskoj kripto sceni veruju da je previše labav. Takozvane licence vam omogućavaju da ponudite dve vrste kripto usluga: novčanik ili razmena.

Dozvole koje važe samo u Estoniji

Estonija je 2017. godine postala prva zemlja koja je počela da izdaje kripto licence, što je omogućilo stotinama kompanija da veoma lako dobiju estonsku licencu i posluju bilo gde u svetu.
„U početku je propis bio toliko mekan da su svi koji su se prijavili zapravo dobili licencu. Bilo je veoma jeftino, bilo je vrlo lako“, rekao je za Euronews Next Raido Sar (Raido Saar), šef estonskog udruženja za kriptovalute.

Tokom godina, Estonija je izdala oko 4.000 ovih dozvola. Ali, pojavili su se veliki problemi. Neke kompanije su uspele da naprave posao prodajom fiktivnih kompanija, a nekolicina drugih je iskoristila vladinu šemu e-rezidencije, programa koji omogućava preduzećima širom sveta da se inkorporiraju poslovno u zemlju, sa druge lokacije.

Dok je prisustvovao jednom događaju u Londonu koji se bavio finansijskim tehonologijama, Sar je rekao da želi da tamo otvori bankovni račun za svoju kompaniju.

„Kada sam rekao da imam estonsku kripto licencu. Zapravo, bankar je počeo da se smeje. ‘To nije licenca, nije ništa’, rekao mi je“, prenosi Sar svoje iskustvo.

„U osnovi se pokazalo da ova licenca nije korisna za kompanije koje pokušavaju pošteno da rade svoj posao“, dodaje Sar.

Ovo u kombinaciji sa skandalom o pranju novca iz 2018. koji uključuje Dansku banku (Danske bank) i navodima o sumnjivim tokovima do 200 milijardi dolara (187 milijardi evra), obeležilo je period kada je vlada počela da se ozbiljno bavi regulacijom kriptovaluta.

Zaustavljanje kriptovaluta

Jedna od najvećih promena bila je 2020. godine kada je estonski regulator kriptovaluta prešao iz Ministarstva unutrašnjih poslova u Ministarstvo finansija.

„Od tog trenutka, zapravo, imali smo regulatora ili kontrolnu stranu licenci koja barem razume finansijski svet“, rekao je Sar.
Glavna institucija koja postavlja vladina kripto pravila je Finansijska obaveštajna jedinica (FIU), koja je detaljno ispitala kripto kompanije koje imaju estonsku licencu.

Otkrio je da se ogromna ilegalna sredstva kreću, ne kroz samu Estoniju, već kroz blokčejn tehnologiju i fiktivne kompanije koje stoje iza njih, a koje su bile registrovane, ali čak nisu imale kancelariju ili člana odbora u zemlji.

FIU je sada oduzela većinu kripto licencu i sada ih je ostalo više od 300.

„Čuo sam toliko puta da sve zemlje žele da kažu da su jedna od prvih zemalja koje su regulisale pružaoce usluga virtuelne imovine za pružaoce usluga kripto imovine, VASP. Ali mislim da je Estonija zaista bila jedna od prvih koja je to uradila već 2017.“, rekao je za Euronews Next Matis Meker (Matis Mäeker), šef estonske finansijske obaveštajne jedinice.

„Toliko sam razgovarao sa svojim kolegama iz drugih zemalja EU i videli smo da su oni, trenutno, skoro tri godine iza nas, da su na mestu gde smo mi bili 2017. godine“, dodao je on.

„Oni vide povećanje broja VASP-a i vide da nisu u stanju da ublaže rizik sa kojim se suočavaju, pretnjama, pranjem novca, pretnjama finansiranjem terorizma, čak i pretnjama sankcijama o kojima govorimo, u ovom slučaju i o ruskoj vojnoj agresiji na Ukrajinu.

„I zato smo videli da moramo da unapredimo našu igru, da moramo da postavimo više pravila da bismo rekli koga želimo na našem tržištu“, kaže Meker.

Međutim, on je primetio da najveći problem sa kojim se Estonija suočava kripto scena nije njen sused Rusija, pranje novca ili finansiranje terorizma, već inflacija.

„Ljudi imaju mnogo novca u džepovima. Dakle, sada, u pogledu VASP-a, vidimo rastući trend da se oni koriste za jednostavne prevare, prevare ulaganjima i samo prevaru ljudi za novac“, rekao je on.

Ubijanje inovacija

Ali kripto industrija kaže da su nova estonska pravila previše teška i da su naterala investitore da svoje resurse stave negde drugde.

„Ako sve zabranimo i učinimo to previše bezbednim, onda zapravo ubijamo i deo inovacije“, rekao je Sar.

„Ako se tim kompanijama pomogne, one će ostati u Estoniji. Ali ako ih ubijete uslovima koje ne mogu da ispoštuju, naravno, oni će napustiti Estoniju. I uz to deo „mozgova“ odlazi iz Estonije“.

Iako je saglasan da je regulacija potrebna da bi se sprečile prevare, on kaže da bi to trebalo da se uradi sa tehnologijom koja se koristi u kripto, kao što je blokčejn.

Kako EU reguliše kriptovalute?

Međutim, s obzirom da je tržište kriptovaluta trenutno nestabilno, Evropska unija sastavlja regulatorni okvir za režim licenciranja kriptovaluta u EU, nazvan Tržišta kripto imovine, poznatije po svom akronimu MiCA.

Ali estonski zvaničnici kažu da bi zakon trebalo da dođe ranije.

„Nalazimo se u mestu gde ljudi imaju toliko novca da potroše, a ne troše ga pametno i ulažu u mesta koja trenutno ne bi trebalo da ulažu. I u jednom trenutku će izgubiti imovinu“, rekao je Meker.