EU insistira da američke Big Tech kompanije plate udeo u korišćenju interneta

Kada je prekomerno gledanje televizijskog sadržaja preko interneta postalo univerzalna zabava na vrhuncu pandemije korona virusa, jedan od najviših evropskih zvaničnika pozvao je izvršnog direktora i suosnivača Netflixa i rekao mu da “pogorša svoj proizvod”.

Komesar za unutrašnje tržište Evropske komisije Tijeri Breton (Thierry Breton) želeo je da Netflix smanji kvalitet svojih video zapisa kako bi oslobodio određenu količinu propusnog opsega na internetu (bandwith), strahujući da su evropske mreže pod velikim opterećenjem. Direktor Netflixa Rid Hejstings (Reed Hastings) se povinovao, smanjivši izlaz podataka za oko 25 odsto za mesec dana. To isto je potom uradio i YouTube.

Nije bilo važno što je bilo malo dokaza da su mreže preopterećene ili činjenica da Netflix već prilagođava kvalitet videa na osnovu kapaciteta mreže na kojoj se nalazi.

Političari su bili uznemireni mogućnošću da bi milioni kilometara kablova i desetine hiljada antena pod njihovom jurisdikcijom mogli biti u (ne)milosti Silicijumske doline, baš kada je Evropa postala oslonjena na pristup internetu da bi živela i radila kroz blokade uspostavljene zbog virusa Covid-19, piše Bloomberg.

Dakle, Evropska unija je ušla u argument koji su lokalni operateri širokogpojasnog interneta iznosili tokom čitave jedne decenije: da li bi Big Tech kompanije trebalo da se uključe u telekomunikacionu infrastrukturu koju koriste?

Operateri su tvrdili da je dobit od iznenada 40 odsto uvećanog prenosa za download i čak 100 odsto za upload tokom pandemije otišla američkim tehnološkim platformama. Indeks na kojem su listirane evropske telekomunikacione kompanije Stoxx 600 Europe izgubio je četvrtinu svoje vrednosti u poslednjih pet godina, dok se NYSE FANG+ indeks koji prati najveće tehnološke akcije više nego udvostručio.
Sada kreatori politike počinju da dele strahove operatera da bi, ako EU nastavi da prepušta sve investicije telekomunikacionim operaterima, njena digitalna mreža i najveća preduzeća mogli zaostati za onima u SAD i Aziji.

“Vreme je da vidimo da li je naša regulativa i organizacija infrastrukture koja podržava naš digitalni prostor relevantna ili ne“, rekao je Breton u intervjuu za Bloomberg. Jedno od pitanja, rekao je, uključuje “ko šta treba da plati“.

Tehnološke kompanije brzo pobijaju ove argumente. Oni ulažu u infrastrukturu – Meta i Alphabet su potrošili milijarde dolara na polaganje podvodnih kablova između kontinenata, dodajući desetine milijardi dolara evropskoj ekonomiji, prema istraživanju koje finansira Meta. Netflix je instalirao hiljade serverskih kutija u više od 700 gradova EU, za kompresiju i skladištenje video zapisa na lokalu kako ne bi ometao mreže.

“Mi smo partneri sa evropskim provajderima internet usluga kako bismo mreže učinili efikasnijim“, rekao je portparol Netflixa. “Upravljamo sa više od 700 lokacija za keširanje memorije u Evropi, tako da kada potrošači koriste svoju internet vezu da gledaju Netflix, sadržaj ne putuje na velike udaljenosti. Ovo smanjuje saobraćaj na širokopojasnim mrežama, štedi troškove i pomaže da se potrošačima ponudi iskustvo visokog kvaliteta.”

Met Britin (Matt Brittin), predsednik kompanije Google za tržište EMEA, rekao je na događaju u Briselu da će na kraju kupci biti ti koji plaćaju “kvalitet usluge“, ako Evropa doda naknadu za striming.

Velike zemlje poput Francuske, Španije i Italije, kao i ključni evropski parlamentarci, podržavaju nastojanje da sajtovi za striming kao što su Netflix i YouTube plaćaju svoj “pravičan deo“ za podršku nadogradnji infrastrukture. Ali druge uticajne zemlje poput Nemačke, Danske i Holandije su opreznije. Čak i neki koji podržavaju opšti koncept ne znaju kako da ga nateraju da funkcioniše.

Pojedini zvaničnici se pitaju da li je problem nedostatak investicija od strane Big Tech kompanija, odnosno fragmentacija samog tržišta telekomunikacija.

U SAD sada postoje samo tri velike kompanije za mobilnu telefoniju, dok EU ima skoro 40 velikih igrača, čija su spajanja praktično blokirana. To je izazvalo zabrinutost da bi Evropa mogla zaostati – samo 2,5 odsto mobilnih veza bilo je preko 5G u Evropi 2021. godine, naspram 14,2 odsto u SAD i 28 odsto širom Kine, Japana i Koreje, prema GSMA Intelligence. Vremenom bi to moglo značiti još veći zaostatak na sledećim industrijskim investicijama, kažu operateri.

“Moramo uzeti u obzir da su tržišta telekomunikacija u Evropi mnogo manje atraktivna nego u SAD“, rekao je Andreas Švab (Andreas Schwab), koji je vodio pregovore o Zakonu o digitalnim tržištima u Evropskom parlamentu. “Ovo je problem sa kojim moramo da se pozabavimo jer je potrebno proširenje 5G mreže“, dodajući da “nema sumnje da neke kompanije koje nisu telekomunikacione ostvaruju velike zarade” na mrežama telekomunikacionih operatera.

Najveći evropski telekom operateri poput Vodafona stalno govore o potrebi za konsolidacijom – a apetit EU da to dozvoli sada će biti ponovo testiran planiranim spajanjem Orange SA i Masmovila u Španiji.

Osnovna ideja je da kompanije plate za količinu podataka koju koriste; stvaranje fonda – koji će verovatno nadgledati vlade za ulaganje u infrastrukturu, ili – u predlogu koji podržava španska Telefonica – zahtevajući od tehnoloških kompanija da pregovaraju o poslovima direktno sa operaterima.

„Ovo nije pitanje ‘vi velike američke platforme, budite velikodušni prema nama, jer ste tako ogromni“, rekao je u intervjuu direktor Telefonice Huan Montero Rodil (Juan Motero Rodil). „Nimalo. Ono o čemu govorimo je plaćanje cene za uslugu koju pružamo.“

Bitanski BT je istakao da čak četiri petine podataka koji opterećuju njihove kablove ponekad dolaze od samo četiri kompanije, u podnesku digitalnom regulatoru Ofcomu.Izveštaj koji je naručila evropska telekom lobistička grupa ETNO otkrio je da su 56 odsto globalnog saobraćaja od 2021. godine generisali Google, Meta, Netflix, Apple, Amazon i Microsoft.

Iako stručnjaci postavljaju pitanje koliko tačno kompanije mogu da utvrde odakle dolaze podaci, jasno je da će se upotreba samo povećati.