AfD ubedljivo trijumfovala u Saksoniji, za formiranje vlade treba joj samo još tri mandata

Nemačka stranka AfD (Alternativa za Nemačku) ostvarila je ubedljivo najveću pobedu na regionalnim izborima u svojoj istoriji, osvojivši u Saksoniji-Anhalt oko 44 odsto glasova. Time je AfD postala daleko najjača politička snaga u pokrajini i prvi put se našla na pragu stvarnog ulaska u vlast. Rezultat je posebno značajan jer AfD, koja je već najpopularnija stranka na saveznom nivou, istočnonemačku pokrajinu vidi kao model za ostvarivanje mnogo većih političkih ambicija. Njena poruka tokom kampanje bila je jednostavna: „Počinje ovde“.

Sa oko 44 odsto glasova AfD bi trebalo da dobije 39 od ukupno 42 poslanička mesta potrebna za samostalnu većinu. To znači da joj za formiranje vlade nedostaju samo tri mandata, pa se sada ključno pitanje ne odnosi na njenu izbornu pobedu, već na to može li da pronađe partnere koji će joj omogućiti da preuzme vlast. Najrealnija mogućnost je saradnja sa levičarskom strankom BSW Sare Vagenkneht, koja bi trebalo da ima četiri poslanika. Druga opcija bila bi da AfD privuče pojedinačne poslanike drugih stranaka, prenosi Politico.

Stranka AfD odmah je poručila da je spremna za saradnju. Kopredsednica stranke Alis Vajdel ocenila je da izborni rezultat predstavlja jasan mandat za formiranje vlade, dok je kandidat za pokrajinskog premijera Ulrih Zigmund (Ulrich Siegmund) rekao da je spreman da sarađuje sa drugim partijama ili pojedinačnim poslanicima. BSW, međutim, predlaže vladu sa nestranačkim premijerom i promenljivim parlamentarnim većinama, što bi AfD teško prihvatio. Zbog toga je verovatniji scenario u kojem bi BSW, ukoliko dođe do dogovora, na neki način omogućio Zigmundu da formira vladu, bez formalne klasične koalicije.

Ishod izbora predstavlja težak udarac za partiju CDU kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) koja je Saksonijom-Anhaltom vladala 24 godine. CDU je pao na manje od 18 odsto glasova, sa 37,1 odsto koliko je osvojio 2021. godine. Lokalni lideri stranke priznali su da je reč o potpunom porazu, dok se sam Merc tokom izborne večeri nije pojavio da komentariše rezultat. Zigmund je pobedu AfD-a predstavio i kao direktnu poruku Berlinu, tvrdeći da birači više ne žele Merca na mestu kancelara.

Uspeh AfD-a posebno je značajan zbog toga što je pokrajinska organizacija stranke zvanično označena kao desnoekstremistička, dok su pojedini ljudi iz Zigmundovog okruženja povezivani sa organizacijom, navodno napravljenom po uzoru na Hitlerovu omladinu.

Uprkos tome, oko četiri od deset birača glasalo je za AfD. Stranka je tokom kampanje tražila strožu migracionu politiku i deportacije, bliže odnose sa Rusijom, promene u školskom programu i ukidanje isticanja duginih zastava u školama, uz demografske podsticaje za porodice.

Međutim, izborni rezultat ne objašnjava se samo podrškom programu AfD-a. Veliki deo birača glasao je protiv etabliranih stranaka, posebno protiv CDU-a i Merca. U izlaznoj anketi ARD-a samo devet odsto birača u Saksoniji-Anhaltu pozitivno je ocenilo rad kancelara. Pokrajina je istovremeno najslabija u Nemačkoj po prosečnim neto prihodima, a ekonomska nesigurnost, pad industrijske proizvodnje i visoki troškovi energije bili su među najvažnijim razlozima za nezadovoljstvo. Oko 70 odsto ispitanih navelo je da ozbiljno strahuje da zbog rasta cena neće moći da plaća račune.

AfD sada pokušava da izborni rezultat pretvori u konkretan politički uticaj, a upravo će pregovori o većini pokazati da li je to moguće. Njegov drugi kopredsednik Tino Hrupala upozorio je ostale stranke da bi pokušaj da ga ponovo isključe iz vlasti mogao dodatno da poveća podršku AfD-u. Prema njegovoj proceni, sledeći rezultat mogao bi biti veći od 50 odsto ukoliko se ostale stranke ujedine protiv njega. Takav pritisak je važan jer AfD želi da pokaže da više nije samo opoziciona stranka, već potencijalna vladajuća sila.

Pobeda u Saksoniji-Anhaltu zato ima značaj koji daleko prevazilazi ovu pokrajinu sa oko 2,1 milion stanovnika. AfD je ovim rezultatom nadmašio svoj prethodni veliki uspeh u Tiringiji, gde je 2024. osvojio 32,8 odsto glasova. Istraživanja sada pokazuju da vodi i u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, gde se izbori održavaju 20. septembra, dok u Berlinu takođe beleži snažnu podršku. Ključno pitanje posle izbora u Saksoniji-Anhaltu zato više nije da li AfD može da pobeđuje na izborima, već da li će prvi put uspeti da svoju izbornu snagu pretvori u stvarnu vlast.