Ajhlinger: Nemačka mora pre svega da zaštiti svoju privredu

Kriza snabdevanja gasom zbog rusko-ukrajinskog sukoba pogađa većinu zemalja Evropske unije, ali se čini da je najviše ugrožena Nemačka. Ona više od bilo koje druge članice EU mora da smanji apsolutnu potrošnju gasa da bi ispunila zajednički evropski cilj uštede od 15 odsto.

Prema proračunu agencije DPA, na osnovu podataka Evropske komisije, Nemačka će od početka avgusta do marta potrošnju morati da redukuje za 10 milijardi kubnih metara gasa. To je oko 100 milijardi kilovat sati, a prosečno nemačko domaćinstvo godišnje troši oko 20.000 kilovat sati, što znači da ušteda odgovara prosečnoj godišnjoj potrošnji pet miliona četvoročlanih domaćinstava.

Na pitanje kako će se energetska kriza ove jeseni i zime odraziti na industriju i građane Evrope i kakvi bi mogli da budu efekti eventualnog smanjenja isporuka gasa iz Rusije, poslovni savetnik i dobar poznavalac prilika u Srbiji Udo Ajhlinger (Udo Eichlinger) u razgovoru za Biznis.rs kaže da će prvi put posle mnogo godina snabdevanje energijom morati da bude prioritet.

“Uticaj na Evropu će biti mnogostruk. Vlade već obaveštavaju svoje građane da bi moglo da bude – i da će biti isključenja, odnosno prekida snabdevanja. Svaka zemlja ima svoju strategiju. Mislim da je to veoma zahtevan i stresan proces za svaku pojedinu državu i ne mogu da vidim internacionalno rešenje za ovaj problem. Što se Srbije tiče, vidim izazove, ali i zanimljive šanse za regionalnu saradnju”, ističe naš sagovornik i dodaje da bi trenutna situacija mogla da nanese veliku štetu evropskim državama.

“Da budem jasan u pogledu snabdevanja ruskim gasom – što se tiče Nemačke, odlučili smo da više ne uzimamo gas iz Rusije. Moje lično mišljenje je da bilo koja agresija prema drugim zemljama nije prihvatljiva i da treba da bude sankcionisana na neki način, ali najveći prioritet mora biti da naša privreda dalje funkcioniše. Smatram da je kritično upustiti se potpuno nespreman u trenutni scenario i mislim da će to naneti ogromnu štetu Nemačkoj i EU”, objašnjava Ajhlinger.

On smatra da nemačka energetska kriza, na primer, nije vezana za Ukrajinu kao takvu i ocenjuje da su sankcije Rusiji neefikasne. Prema njegovom mišljenju, ove mere štete Nemačkoj, pre svega, jer najveća evropska privreda zavisi od snabdevanja ruskim gasom.

“Kratkoročna kompenzacija snabdevanja gasom nije moguća, a trenutno nema dostupnog tečnog naftnog gasa (LNG). Mnoga preduzeća imaju alternativne načine za snabdevanje energijom u svojim strategijama za energetski rizik, međutim prelazak, na primer, sa gasa na naftu u nekim procesnim industrijama jednostavno će dovesti do većih troškova proizvoda. Za kompanije koje zavise isključivo od gasa i nemaju šanse da bar privremeno pređu na naftu to će značiti obustavu proizvodnje. To verovatno važi za mnoge manje i srednje kompanije”, prognozira Udo Ajhlinger.

Naš sagovornik kaže da su skladišta gasa samo delimično popunjena, a te količine neće biti dovoljne za sve potrošače.

“Ako bi sav gas za industriju bio zaustavljen – govorimo o 246 TWh energije – ovaj kapacitet ne možete obezbediti kao privatni potrošač u Nemačkoj. Da zaključim, biće potrebno odrediti prioritete, a to je opet politički mandat i obaveza”, zaključuje Ajhlinger.

On tvrdi da bi dugotrajno zaustavljanje snabdevanja energijom imalo razoran uticaj na nemačku industriju, ali i društveni sistem i ekonomiju. Zato je njegovo mišljenje da će Nemačka i EU bez ruskog gasa doživeti najteži test ikada, nažalost više na štetu Evropljana, a manje Rusije.

“Moje mišljenje bi moglo da bude nepopularno u mnogim očima, ali smatram da bi naš cilj trebalo da bude jaka Evropa, uključujući Rusiju. Potreban je dijalog i postavljanje prioriteta. Takođe, mislim da Nemačka mora pre svega da zaštiti svoju privredu”, ističe Udo Ajhlinger.

Najveća evropska privreda treba da štedi više od drugih zbog srazmerno velike potrošnje gasa. EU u planiranom periodu namerava da smanji potrošnju gasa za oko 45 milijardi kubnih metara, što znači da skoro četvrtina otpada na Nemačku. Ipak, nemački ministar privrede Robert Habek (Robert Habeck) ocenjuje da je zemlja na dobrom putu. Trenutno prišteđuje 14-15 odsto, ali u poređenju sa normalnom prethodnom godinom i bez uračunavanja blage prošle zime.