BDP evrozone porastao za 0,4 odsto u drugom kvartalu

Privreda evrozone ostvarila je u drugom kvartalu 2026. godine snažniji rast od očekivanog. Prema preliminarnoj proceni Eurostata, bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 0,4 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok je u celoj Evropskoj uniji zabeležen rast od 0,5 odsto. To predstavlja ubrzanje u odnosu na prvi kvartal, kada je privreda evrozone stagnirala, a BDP EU porastao za svega 0,1 odsto.

Na godišnjem nivou rast je takođe ubrzan. BDP evrozone bio je u drugom tromesečju veći za 1,0 odsto nego godinu dana ranije, nakon rasta od 0,5 odsto u prvom kvartalu. U Evropskoj uniji privredni rast ubrzao je sa 0,8 na 1,2 odsto, što ukazuje na postepeno jačanje ekonomske aktivnosti širom bloka.

Među državama članicama najveći kvartalni rast BDP-a zabeležila je Irska, čak 3,9 odsto, ispred Litvanije sa 1,7 i Švedske sa 1,4 odsto. Na drugom kraju liste našle su se Belgija i Austrija, čija je privreda stagnirala. Na godišnjem nivou rast BDP-a zabeležen je u 14 država članica, dok je pad registrovan samo u jednoj zemlji.

Najveće ekonomije evrozone ostvarile su umeren rast. Nemačka, Francuska i Italija povećale su BDP za po 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok je Španija nastavila da prednjači među velikim ekonomijama rastom od 0,7 odsto, iznad očekivanja analitičara. Holandija je takođe prijatno iznenadila rastom od 0,4 odsto, dvostruko većim od prognoza.

Poseban doprinos ukupnom rezultatu evrozone dala je Irska, čiji je snažan rast pre svega posledica poslovanja velikih multinacionalnih kompanija iz sektora informacionih tehnologija i komunikacija koje imaju sedište u toj zemlji zbog povoljnog poreskog sistema. Zbog velike volatilnosti irskog BDP-a, koji je u prethodnom kvartalu pao čak sedam odsto, pojedini ekonomisti smatraju da ga treba posmatrati odvojeno prilikom procene osnovnih trendova u evrozoni, prenosi RTE.

Istovremeno, tržište rada ostalo je stabilno. Stopa nezaposlenosti u evrozoni u junu iznosila je 6,3 odsto, isto kao u maju i u istom mesecu prošle godine, dok je u Evropskoj uniji ostala na 6,0 odsto. U evrozoni je bez posla bilo 11,13 miliona ljudi, a u celoj EU 13,32 miliona.

Na mesečnom nivou broj nezaposlenih povećan je za 71.000 u evrozoni i 79.000 u Evropskoj uniji, dok je u poređenju sa junom prošle godine broj nezaposlenih porastao za 43.000 u evrozoni i 112.000 u EU. Kod mladih mlađih od 25 godina stopa nezaposlenosti u EU blago je porasla na 15,5 odsto, dok je u evrozoni neznatno pala na 14,8 odsto.

Očekivanja u pogledu prodajnih cena u evrozoni pala su u julu 2026. na 17,7 poena, sa 22,3 poena koliko su iznosila u junu, pokazuju podaci. Iako su očekivanja i dalje iznad dugoročnog proseka, pad ukazuje na slabljenje pritisaka na rast cena. Od 1985. do 2026. godine ovaj pokazatelj u proseku je iznosio 8,62 poena. Najviši nivo dostigao je u aprilu 2022, kada je iznosio 58,7 poena usled snažnog inflatornog talasa, dok je najniži zabeležen u martu 2009. godine, na minus 16,2 poena, tokom globalne finansijske krize.

Eurostat napominje da je reč o preliminarnim procenama zasnovanim na nepotpunim podacima, zbog čega su moguće naknadne revizije. Ipak, prvi rezultati ukazuju da je privredni rast u drugom kvartalu bio znatno snažniji nego početkom godine, uz stabilno tržište rada koje i dalje pruža podršku ekonomiji evrozone i Evropske unije.

Prema podacima za 2025. godinu, 27,5 odsto stanovnika Evropske unije starijih od 16 godina nije moglo da priušti sedmodnevni godišnji odmor izvan mesta stanovanja. To je povećanje od 0,5 procentnih poena u odnosu na 2024. godinu, ali je i dalje za 7,7 procentnih poena manje nego pre deset godina, odnosno 2015. Najveći udeo građana koji nisu mogli da priušte nedelju dana odmora zabeležen je u Rumuniji, gde je taj procenat iznosio 61,4 odsto. Slede Grčka sa 46,6 odsto, kao i Bugarska i Mađarska, u kojima je po 39,1 odsto stanovništva bilo u istoj situaciji.