Ekonomisti povećali prognoze inflacije i smanjili prognoze rasta

Rizik da inflacija u svetskoj ekonomiji ostane povišena duže nego što se očekivalo sve je veći, pokazuje anketa Reutersa među gotovo 500 ekonomista. Većina ispitanika povećala je procene inflacije, dok je istovremeno snizila prognoze privrednog rasta, pre svega zbog nastavka rata na Bliskom istoku i neizvesnosti oko daljeg kretanja cena energenata.

U istraživanju sprovedenom od 29. juna do 27. jula ekonomisti su povećali ovogodišnje prognoze inflacije za 39 od 50 najvećih svetskih ekonomija u odnosu na april, dok su prognoze privrednog rasta smanjene za 32 zemlje. Sličan trend očekuje se i naredne godine, kada su prognoze inflacije povećane za 37 ekonomija, dok je rast snižen za njih 21.

Sukob na Bliskom istoku, koji je nakratko podigao cenu nafte iznad 100 dolara po barelu, dodatno je pojačao zabrinutost zbog inflacije. Iako su cene energenata delimično pale nakon privremenog prekida američkih vazdušnih napada na Iran, nafta je i dalje više od 20 odsto skuplja nego pre početka rata krajem februara. Glavni ekonomista Bank of America Research Klaudio Irigojen ocenio je da tržišta potcenjuju koliko bi inflacija mogla da potraje i upozorio da bi cena nafte mogla dodatno da raste.

Najveće korekcije prognoza inflacije zabeležene su među razvijenim ekonomijama, posebno u Evropi, Australiji i Novom Zelandu. Istovremeno, prinosi na državne obveznice, koji odražavaju očekivanja u vezi sa inflacijom, ostaju povišeni. Prinos na desetogodišnje američke obveznice blizu je najvišeg nivoa od povratka Donalda Trampa (Donald Trump) u Belu kuću, uprkos tome što je Fed od tada tri puta smanjio kamatne stope.

Uprkos nepovoljnim kretanjima, prognoze globalnog privrednog rasta ostale su gotovo nepromenjene zahvaljujući snažnim ulaganjima u veštačku inteligenciju. Anketa i dalje predviđa rast svetske ekonomije od 2,9 procenata ove godine i 3,1 odsto u 2027. godini. Najveće koristi od AI investicija imaju SAD i Kina, čije su prognoze rasta ostale nepromenjene, dok su Južna Koreja i Tajvan zabeležili poboljšanje izgleda za 2026. godinu.

Istovremeno, većina ostalih ekonomija suočila se sa slabijim prognozama, posebno zemlje Persijskog zaliva pogođene ratom, dok se za evrozonu sada očekuje rast od svega 0,5 odsto ove godine, uz oporavak na 1,2 odsto u 2027.