EU bez odluke o ograničenju cene nafte iz Rusije

Vlade država članica Evropske unije još nisu uspele da postignu dogovor o ograničenoj ceni ruske nafte u okviru šeme G7, prema kojoj bi gornja granica cena trebalo da bude od 65 do 70 dolara po barelu. Pokazalo se da je za neke zemlje EU taj nivo prenizak, a za druge previsok.

Sastanak predstavnika vlada država članica EU, koji je bio zakazan za petak uveče kako bi se razgovaralo o predlogu G7, otkazan je, prenosi Reuters. Prema rečima neimenovanih diplomata, stavovi nisu bili dovoljno približeni da bi se razgovaralo. Razgovora neće biti ni tokom vikenda.

G7, uključujući Sjedinjene Američke Države i Australiju, kao i celu EU trebalo bi do 5. decembra da uvedu ograničenje cena na izvoz ruske nafte koja se prevozi morem. Taj potez je deo sankcija u cilju smanjenja prihoda Moskve od izvoza nafte, kako bi joj ostalo manje novca za finansiranje rata u Ukrajini.

Poljska, Litvanija i Estonija tvrde da bi 65 do 70 dolara po barelu ostavilo Rusiji previsoku zaradu, jer su troškovi proizvodnje oko 20 dolara po barelu. Poljaci navode da bi gornja granica trebalo da bude do 30 dolara po barelu. Kipar, Grčka i Malta, zemlje sa velikom brodarskom industrijom koje će najviše izgubiti, smatraju da je granica cene preniska i zahtevaju kompenzaciju za gubitke u poslovanju.

Oko 70 do 85 odsto ruskog izvoza sirove nafte transportuje se tankerima, a ne cevovodima. Motiv za određivanje gornje granice cene je da se zabrani kompanijama za transport, osiguranje i reosiguranje da rukuju teretom ruske sirove nafte, osim ako je ne prodaju po ceni koja nije veća od one koje odredi G7 i njeni saveznici.

Budući da vodeće svetske kompanije za transport i osiguranje imaju sedišta u zemljama G7, ograničenje cene otežalo bi Moskvi da prodaje svoju naftu po višoj ceni. Nafta je najznačajniji ruski izvozni artikal koji čini oko deset odsto svetske ponude. Istovremeno, troškovi proizvodnje nafte u Rusiji procenjuju se na oko 20 dolara po barelu, pa bi ograničena cena trebalo da bude takva da Rusiji bude isplativo da je prodaje.

Podela među vladama EU oko nivoa gornje cene ruske nafte bila je „predvidiva“, ocenjuje Global Times, navodeći da će od ograničenja cene profitirao Vašington, dok će Rusija i evropske zemlje trpeti gubitke. Razgovori Evropske komisije, češkog predsedništva EU, SAD i Nemačke, koja predsedava G7, nisu u četvrtak doneli rezultate.

Inicijativu o ograničenju cene ruske nafte predvode SAD, a u okviru prvobitnog plana koji je predstavila američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) razmatralo se definisanje gornje cene u rasponu od 40 do 60 dolara po barelu.

Rusija ne planira da isporučuje naftu i gas zemljama koje podržavaju ograničenje cena njene nafte, saopštio je Kremlj, dodajući da će konačna odluka biti doneta posle analize svih podataka. S druge strane, SAD u poslednje vreme izvoze rekordne količine sirove nafte i naftnih derivata, a Evropa je postala glavna destinacija za njihov izvoz, izvestili su mediji u oktobru.