EU kaznila Google sa 890 miliona evra, SAD razmatraju odgovor

Evropska unija izrekla je kompaniji Google kaznu od 890 miliona evra zbog kršenja pravila iz Zakona o digitalnim tržištima (DMA), iako postoji bojazan da bi taj potez mogao dodatno da pogorša trgovinske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Reč je o najvećoj novčanoj kazni izrečenoj prema ovom evropskom propisu, a odluka je doneta u trenutku kada predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) priprema novu rundu carina na uvoz iz inostranstva.

Kazna se sastoji iz dva dela – 460 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih usluga kompanije Google u internet pretrazi i 430 miliona evra zbog načina na koji je prodavnica aplikacija Play Store unapred instalirana na pametnim telefonima. Evropska komisija naglašava da je reč isključivo o primeni evropskog zakonodavstva, a ne o trgovinskoj meri, ističući da kazna predstavlja svega oko 0,22 odsto godišnjeg globalnog prihoda Alphabeta, u čijem je vlasništvu Google, prenosi Politico.

Potpredsednica Evropske komisije za konkurenciju Tereza Ribera poručila je da Brisel želi dobre odnose sa partnerima, ali da neće odustati od sprovođenja svojih zakona zato što se oni ne dopadaju pojedinim državama. Ipak, u Vašingtonu se ovaj potez tumači kao novi udar na američke tehnološke kompanije, pa zvaničnici upozoravaju da evropska digitalna pravila ugrožavaju transatlantske trgovinske odnose.

Američki trgovinski predstavnici i republikanski kongresmeni pozvali su predsednika Trampa da odgovori na, kako tvrde, diskriminatornu politiku EU prema američkim tehnološkim firmama. Oni smatraju da bi nastavak pritiska na Brisel, uključujući i uvođenje novih carina, predstavljao zaštitu američkih ekonomskih interesa, posebno uoči kongresnih izbora u novembru.

Istovremeno, Vašington razmatra nove pravne osnove za uvođenje dodatnih carina Evropskoj uniji nakon isteka privremene carine od 10 odsto. Među mogućim razlozima navode se navodni nedovoljni napori EU u sprečavanju uvoza robe proizvedene prinudnim radom, industrijski višak kapaciteta, kao i istraga o evropskoj politici određivanja cena lekova, koja bi mogla da bude proširena i na druge članice Unije.

U Briselu očekuju da će SAD poštovati trgovinski dogovor postignut prošle godine u Škotskoj, kojim je predviđena maksimalna carina od 15 odsto na evropski izvoz, ali priznaju da Bela kuća može u svakom trenutku da uvede nove mere. Evropska komisija poručuje da je spremna da reaguje ukoliko Vašington prekrši postignute sporazume, dok su ambasadori država članica spremni da naredne sedmice održe vanredni sastanak radi razmatranja mogućih protivmera.

Iako je Evropska komisija branila svoju odluku kao doslednu primenu zakona, pojedini evropski političari smatraju da je kazna za Google trebalo da bude znatno veća. Oni ocenjuju da sadašnja sankcija neće biti dovoljna da ograniči dominantan položaj velikih tehnoloških kompanija i podstakne veću konkurenciju na digitalnom tržištu.