Francuski ministar planira budžetske uštede od oko 30 milijardi evra

Francuski ministar finansija Rolan Leskir (Roland Lescure) izjavio je da će vlada nastojati da u budžetu za narednu godinu ostvari uštede od oko 30 milijardi evra, odnosno 35 milijardi dolara, kako bi obuzdala deficit.

Mere štednje uglavnom će se odnositi na državnu potrošnju, kako ne bi ugrozile kupovnu moć građana niti dovele do povećanja poreza, rekao je Leskir u intervjuu objavljenom u nedeljnom izdanju lista Le Parisien.

Iako se konačni detalji još usaglašavaju, budžet će biti „težak i ambiciozan“, naveo je ministar, dodajući da će i penzioneri morati da doprinesu zajedničkim naporima kako bi deficit ostao ispod 5,1 odsto, piše Bloomberg.

Očekuje se da će premijer Sebastijen Lekorni (Sébastien Lecornu) krajem meseca predstaviti predlog budžeta za 2027. godinu. To će biti politički rizičan poduhvat za vladu predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), koja nema većinu u parlamentu i već se suočava sa napetom predizbornom kampanjom uoči glasanja sledeće godine.

Iako su opozicioni poslanici pokazali nespremnost na kompromis o nepopularnim smanjenjima potrošnje pred predsedničke izbore u aprilu i maju, vodeća kandidatkinja Marin le Pen (Marine Le Pen) u subotu je nagovestila mogućnost postizanja dogovora, preneo je AFP.

Na predizbornom skupu u nedelju Le Pen je pozvala na naglo smanjenje stope poreza na promet energenata, sa 20 na oko 5,5 odsto. Lider socijalista Olivije For (Olivier Faure) izjavio je za BFM TV da bi zbog budžetskog plana mogao da pokrene glasanje o nepoverenju vladi, dodajući da bi više voleo da bogati, a ne penzioneri, daju veći doprinos nacionalnim naporima.

Odgovarajući na taj predlog, portparolka vlade Mod Brežon (Maud Bregeon) izjavila je kasnije u nedelju da bi troškovi predloga Le Penove o porezima na energente bili „kolosalni“ i da bi mogli da dostignu 15 milijardi evra godišnje. Ona je za BFM TV rekla da će na sastancima sa liderima političkih stranaka ove nedelje biti pokušan dogovor o budžetskim propisima.

Kompromis o budžetu mogao bi delimično da ublaži zabrinutost investitora, koja je prinose na francuski dug podigla na najviši nivo od 2012. godine. Leskir je u intervjuu za „Le Parisien“ rekao da bi te bojazni mogle da budu ublažene ako Francuska uspe da usvoji „ozbiljan“ budžet.

Osećaj hitnosti pojačan je poslednjih dana, nakon što je guverner Banke Francuske Emanuel Mulen (Emmanuel Moulin) izjavio da se privreda nalazi u zabrinjavajućoj situaciji.

Francuska centralna banka se tokom vikenda uključila u raspravu, objavivši retko i neplanirano saopštenje u kojem je negirala da je na tržištu prodavala dužničke hartije iz svog portfelja. Saopštenje je usledilo nakon predloga krajnje levičarskog kandidata Žan-Lika Melanšona (Jean-Luc Mélenchon) da se francuski fiskalni problemi rešavaju poništavanjem hartija od vrednosti koje drže Banka Francuske i Evropska centralna banka.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) izjavila je tokom vikenda za „Ouest-France“ da takav plan nema smisla i da predstavlja pretnju.

„Ta ideja mi je toliko apsurdna da sumnjam da je reč o pokušaju podrivanja sistema pod plaštom tehničkog argumenta, iako ona to ni na koji način nije“, rekla je Lagardova. „Finansijski je veoma opasna, a uz to predstavlja i kršenje evropskih ugovora.“