Kompanije iz EU će odgovarati za ljudska prava i ekologiju duž lanaca snabdevanja

Predstavnici članica Evropske unije i Evropskog parlamenta postigli su u četvrtak saglasnost o nacrtu zakona koji će velike evropske kompanije obavezati da u svom poslovanju, posebno u trećim zemljama, vode računa o zaštiti ljudskih prava i o posledicama po životnu sredinu na svim stanicama lanca snabdevanja.

Nova direktiva, o kojoj su Savet EU i EP za sada postigli neformalni dogovor, kompanije obavezuje da u lancima snabdevanja vode računa o negativnim uticajima na ljudska prava i ekologiju, kao što su dečji ili robovski rad, radna eksploatacija, zagađivanje, deforestacija, preterana potrošnja vode ili uništavanje ekosistema, prenosi Beta.

Kompanije će u svoje poslovne politike i sisteme sprečavanja rizika morati da ugrade pojam „dužne pažnje“. Moraće da usvoje i poslovne modele koji će garantovati da su njihove aktivnosti u skladu sa klimatskim ciljevima iz Pariskog ugovora.

Poslanici EP su u pregovorima izdejstvovali da firme sa više od 1.000 zaposlenih ta implementaciju plana dobije i određene finansijske benefite, saopštio je EP.

Pravila će se odnositi na velike kompanije iz EU i one iz posebno rizičnih privrednih sektora. Reč je o kompanijama sa 500 i više zaposlenih i globalnim prometom od više od 150 miliona evra.

Biće obuhvaćene i manje kompanije sa 250 i više zaposlenih i prometom od 40 miliona evra, ako najmanje 20 miliona evra zarađuju od delatnosti kao što su proizvodnja i velikoprodaja tekstila, odeće i obuće, poljoprivreda, uključujući drvnu industriju i ribarstvo.

U te rizične delatnosti uvršteni su i proizvodnje hrane i trgovina poljoprivrednim sirovinama, eksploatacija i prodaje minerala i građevinska industrija.  

Obaveze će se odnositi i na kompanije iz trećih zemalja ako na teritoriji EU ostvaruju navedeni promet.

Kompanije će biti dužne da identifikuju, analiziraju, smanje i spreče negativne posledice koje njihovo poslovanje ima na ljude i planet, i to putem investicija, ugovornih garancija poslovnih partnera i kroz promenu svojih planova poslovanja i pomoć partnerima iz malih i srednjih preduzeća.

Da bi se nove mere i sprovodile, članice EU će osnovati nadzorno telo koje će pratiti da li se direktiva poštuje, a u suprotnom kompanije će biti javno prozvane, proskribovane i mogu da budu kažnjene sa do pet odsto svog globalnog prometa.

Holandska poslanica Lana Volters rekla je da nova direktiva „proboj“ pošto će kompanije napokon „snositi odgovornost za eventualne zloupotrebe u lancu snabdevanja“.

Prema novijim podacima iz EU, u svetu pod eksploatatorskim uslovima gotovo 80 miliona dece radi u tekstilnoj industriji, u kamenolomima ili na plantažama kafe.

Humanitarna organizacija Ter de Hom navela je da veliki broj proizvoda širom sveta može da bude rezultat zloupotrebe dečjeg rada, a tu spadaju i cveće, odeća, kompjuteri, duvan, pirotehnika, fudbalske lope, kozmetika ili namirnice.