Od „Ahilove pete“ do zvezde evropskog oporavka: Lekcije i budućnost ekonomskog procvata Grčke

Nekada smatrana „Ahilovom petom“ Evrope, Grčka se danas pojavljuje kao neočekivana priča o uspehu. Ova izuzetna transformacija potkrepljena je pozitivnim stopama rasta koje nadmašuju prosek Evropske unije, značajnim oporavkom investicija, istorijski visokim izvozom i padom nezaposlenosti na nivoe neviđene duže od decenije.

Fiskalna politika ostaje dosledna, donoseći rastuće primarne suficite, a javni dug se smanjio za skoro 55 procentnih poena BDP-a, što je jedan od najstrmijih padova koje je Evropa ikada videla, piše Konstantinos Hatzidakis, potpredsednik grčke vlade i bivši ministar privrede i finansija, u junskom broju F&D magazina Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Kako navodi, ovaj snažan ekonomski performans nije se desio u vakuumu, već je “rezultat implementacije prave kombinacije politika”.

Temelji grčkog preobražaja: Od fiskalne discipline do strukturnih reformi

Preokret Grčke je dubok i višedimenzionalan. Pored impresivnih makroekonomskih pokazatelja, transformacija uključuje i kvalitativnu dimenziju: poslovna klima postaje sve povoljnija za investitore, poboljšani su uslovi finansiranja, država je sve sposobnija u ekonomskom upravljanju, a Grčkoj je vraćen investicioni kreditni rejting.

Koren ovog oporavka leži u pažljivoj fiskalnoj politici usmerenoj na povratak poverenja tržišta, upornim naporima da se izleči bankarski sistem, i završetku strukturnih reformi koje podstiču rast. Konkretno, Grčka je preduzela sledeće mere:

• Fiskalna disciplina: Dosledno poboljšanje performansi od pandemije, sa primarnim suficitom od 4,8 odsto BDP-a u 2024. godini, što je dovelo do ukupnog budžetskog suficita od 1,3 odsto. Ovo nije postignuto drastičnom štednjom, već ekonomskim rastom i odlučnim naporima u borbi protiv utaje poreza, što je povećalo prihode za skoro tri procenta prošle godine.

• Bankarski sektor: Uspešno su očišćeni bilansi banaka i obuzdani nenaplativi krediti. Ovaj ključni korak omogućio je grčkim zajmodavcima da povrate svoju suštinsku ulogu u finansiranju realne ekonomije. Povećani su depoziti, poboljšana profitabilnost i ojačani koeficijenti adekvatnosti kapitala.

• Kada je reč o strukturnim reformama, smanjeni su porezi i doprinosi za socijalno osiguranje, čime je olakšan teret za preduzeća i potrošače, a smanjena je i birokratija pojednostavljenjem procedura licenciranja i modernizacijom radnog zakonodavstva. Uspostavljen je jedan od najkonkurentnijih okvira podsticaja za istraživanje i inovacije, uključujući amortizaciju do 315 odsto za troškove istraživanja i razvoja.

Privatizacije su napredovale rekordnim tempom, generišući javne prihode i otvarajući nove mogućnosti za investicije i otvaranje radnih mesta. Uveden je najsavremeniji okvir za insolventnost, koji je Smernicama OECD-a klasifikovan kao usklađen sa najboljim međunarodnim praksama, pomažući privatnom sektoru da se oslobodi problematičnih dugova.

Reforme su sprovedene širom spektra, uključujući digitalizaciju, pravosuđe, obrazovanje, usavršavanje, penzioni sistem i standarde transparentnosti.

Preostali izazovi i ambiciozna agenda

Uprkos značajnom napretku, Grčka je svesna da ima još posla. Odnos duga prema BDP-u i dalje je visok, iako sa povoljnom strukturom i odredbama o kamatnim stopama koje ublažavaju rizike. Inflacija, iako opada, i dalje je „lepljiva“, posebno u sektoru usluga. Investicije se poboljšavaju, ali i dalje zaostaju za prosekom EU. Produktivnost i učešće na tržištu rada, posebno među ženama, takođe su ispod proseka EU. Takođe, neophodno je ojačati otpornost i prilagodljivost ekonomije na spoljne izazove, uključujući zelenu i digitalnu tranziciju, kao i rastuću globalnu ekonomsku fragmentaciju.

Buduća agenda Grčke uključuje održavanje fiskalne discipline, gde se očekuje održavanje primarnih suficita blizu 2,5 odsto BDP-a i projektovano smanjenje odnosa duga prema BDP-u za dodatnih 20 procentnih poena do 2028. godine. Zatim, jačanje poreske usklađenosti i, tamo gde je to moguće, implementacija poreskih smanjenja povoljnih za rast za rad i preduzeća. U planu je i pojednostavljivanje poslovne regulative i poboljšanje administrativnog kapaciteta države, kao i uklanjanje preostalih barijera za ulazak na tržište, posebno u sektoru usluga, radi podsticanja konkurencije.

Takođe, i poboljšanje pravne sigurnosti za investitore ubrzavanjem isporuke pravde i implementacijom sveobuhvatnih pravnih reformi, ali i jačanje konkurencije u bankarskom sistemu i proširenje opcija finansiranja izvan tradicionalnog bankarskog kreditiranja, posebno za inovativna mala i srednja preduzeća, jačanjem tržišta kapitala i podsticanjem aktivnosti rizičnog i privatnog kapitala.

Grčka planira i optimizaciju korišćenja sredstava EU za otključavanje novih investicija, jačanje fizičke infrastrukture (investicije u obnovljive izvore energije i električne mreže) i ljudskog kapitala (inicijative za usavršavanje radne snage).

Konstantinos Hatzidakis navodi da je Grčka, sa svojom političkom stabilnošću i jasnom geopolitičkom orijentacijom, postala sve privlačnija opcija za investicije.

„Grčka je u proteklih pet godina doživela izvanredan ekonomski oporavak. Potencijal za dalje poboljšanje i dalje je značajan. S obzirom na trenutno stanje ekonomije i njen snažan zamah, očekujemo da će rast nastaviti da nadmašuje evropski prosek u doglednoj budućnosti. Istovremeno, Grčka ima pristup velikom, visokoprihodnom evropskom jedinstvenom tržištu, kao i nisku ekonomsku i institucionalnu neizvesnost. Sve ove karakteristike, u kombinaciji sa posvećenošću ambicioznoj reformskoj agendi, čine Grčku sve atraktivnijom opcijom za investicije“, zaključuje Hatzidakis.