Stopa štednje domaćinstava u evrozoni veća od 14 odsto u prvom tromesečju

Desezonirani podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat) pokazuju da je u evrozoni stopa štednje domaćinstava iznosila 14,1 procenat u prvom kvartalu, i da se neznatno povećala u odnosu na 14 odsto iz četvrtog tromesečja 2022. godine.

Istovremeno, stopa investicija domaćinstava u evrozoni porasla je sa 9,8 procenata na 10,3 odsto od januara do marta ove godine. U prvom tromesečju je udeo u dobiti preduzeća smanjen sa 42 na 40,3 procenta u zoni evra.

Stopa poslovnih investicija u evrozoni porasla je sa 23,9 na 24,1 odsto od januara do marta. Maksimumi koji su postignuti u drugim kvartalima 2015, 2017. i 2019. godine, zatim četvrtom tromesečju 2019. godine, prvom u 2020, i trećem kvartalu u 2022. godini, odnose se na veliki uvoz proizvoda koji se tiču intelektualne imovine, a koji odražavaju efekte globalizacije.

U izveštaju Eurostata objašnjeno je da se malo povećanje stope štednje domaćinstava u evrozoni može objasniti povećanjem bruto raspoloživog dohotka za dva odsto, po nešto bržoj stopi od potrošnje (+1,8 procenata).

Naglašeno je i da je stopa investicija domaćinstava porasla u evrozoni jer su se bruto investicije u fiksni kapital povećale za 6,8 odsto, bržom stopom od bruto raspoloživog dohotka (rast od dva procenta).

Smanjenje udela poslovnog profita u evrozoni objašnjava se povećanjem bruto dodate vrednosti poslovanja po sporijoj stopi (+1,9 odsto) od naknada zaposlenih (plate i socijalni doprinosi) plus porezi umanjeni za subvencije na proizvodnju (uvećanje od pet procenata).

Obrazloženo je i da je stopa poslovnih investicija porasla u evrozoni zato što su bruto investicije u fiksni kapital porasli za 2,6 odsto, brže od bruto dodate vrednosti (+1,9 procenata).

Podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da su građani bankama na čuvanje dosad poverili 14,8 milijardi evra, i da štednja raste u odnosu na prošlu godinu. Iz NBS je za RT Balkan rečeno da u Srbiji u bankama ima više od milion otvorenih dinarskih naloga, dok je onih u evrima čak 4,7 miliona.

To, međutim, kako je naglašeno, ne znači da i toliko građana Srbije štedi, već neki imaju i više računa na kojima čuvaju novac. Čak 80 odsto vlasnika računa na njima ima manje od 500 evra, ali oni u ukupnoj deviznoj štednji učestvuju sa svega 0,5 odsto.

Mnogo značajniji je udeo 13.286 računa na kojima je po više od 100.000 evra, a na kojima ima ukupno 3,3 milijarde evra, što je u proseku nešto manje od 250.000 evra po partiji, kako bankari zovu štedne uloge.