Strategija opstanka Đorđe Meloni

Već prvog dana po stupanju na dužnost, italijanska premijerka Đorđa Meloni (Giorgia Meloni) preimenovala je Ministarstvo za ekonomski razvoj zemlje u Ministarstvo industrije i domaće proizvodnje (doslovno Made in Italy). Činilo se da je to mala birokratska preinaka. Laka promena brenda za vladu koja je nasledila skoro tri biliona evra duga (3,2 biliona američkih dolara), što umnogome ograničava potrošnju na nove političke inicijative.

To je, međutim, bila prva izjava o namerama italijanske premijerke o njenom planu da uvede ono što su neki nazvali “nacionalističkom vizijom za korporativnu Italiju” — onim namerama koje na desetine državnih kompanija gleda kao na način da preko njih učvrsti moć i pokrene promene u ekonomiji.

Od ugovora od 20 milijardi evra za kupovinu mreže Telecom Italia do nedavne prodaje udela u ITA Airvays i pokušaja da se ograniči uloga kineskih vlasnika u Pirelli SpA, vlada Đorđe Meloni je već intervenisala u novu sliku korporativne Italije.

Iako Meloni nije prvi italijanski premijer koji je intervenisao u državnim kompanijama, za jednu autsajderku koja je došla na vlast kao liderka male krajnje desničarske stranke odlučna je da obezbedi kontrolu nad strateškom infrastrukturom, piše u svojoj analizi Bloomberg.

Cilj njenog programa „Italija na prvom mestu“ je stvaranje nacionalnih šampiona u oblastima od energije do mode i luksuza i pokretanje suverenog fonda za njihovo finansiranje.

Ali, premijerka se bavi delikatnim balansiranjem, pretvarajući se od populističke aktivistkinje — antimigrantske, koja odbacuje LGBTQ+ prava i štiti italijanski suverenitet — u proinvestitora, koji je nepokolebljiv u svojoj podršci Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije i navigaciju u desničarskoj koaliciji interesa.

Kao deo te promene, Meloni nadgleda složene finansijske poslove koji se odvijaju samo uz njeno odobrenje. Dogovor o prodaji udela u kompaniji Deutsche Lufthansa AG je zapravo bio saopšten tokom razgovora u četiri oka između nje i nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) na sastanku Grupe 7 u Japanu u maju, nekoliko dana pre nego što je i zvanično dogovoren.

Bilo je grešaka. Najviše pažnje medija privuklo je pogrešno rukovanje smenom rukovodstva u Enelu, energetskoj grupi koja je 24 odsto u vlasništvu države i koja je ključna za uspeh korporativne Italije. Imenovanje novog predsedavajućeg pretvorilo se u intenzivno pregovaranje unutar premijerkine koalicije sa konačnim ishodom koji su neki protumačili kao njen poraz. Ovaj potez uznemirio je pojedine investitore zabrinute zbog mogućih pretnji finansijskoj stabilnosti zemlje.

S druge strane, najveći uspeh Đorđe Meloni je to što se najveća pretnja još uvek nije realizovala.

Uprkos široko rasprostranjenim predviđanjima da će tržišta loše reagovati na njen izbor prošlog septembra, zloglasna razlika između prinosa na italijanske i nemačke obveznice koja je ključna za održivost oko tri biliona evra velikog duga zemlje – ostala je praktično nepromenjena.

“Svi su govorili da će doći ‘skakavci’, da će berza doživela krah“, rekla je Meloni za italijansku TV u retkom intervjuu u ponedeljak. “Ali sada berza ide dobro, pomenuti spred u prinosima je manji nego kod prethodne vlade.”

Njen plan za korporativnu Italiju se oslanja na to da tako i ostane, uz javne finansije pod kontrolom.

Možda je jedan od oblika njenog osiguranja i taj da će se njene politike sprovoditi na korporativnom nivou čak i ukoliko izgubi vlast u zemlji u kojoj nijedna posleratna vlada nije odslužila punih pet godina mandata. To takođe podrazumeva i političko pomeranje ka centru, potencijalno odbacivanje nekih desničarskih glasača – privučenih njenim nemilosrdnim antimigrantskim porukama – koji su je doveli na vlast.

“Premijerkin nacionalistički narativ je demagogija koja ima za cilj da zadovolji svoje glasače umesto da osmišljava čvrstu strategiju za izgradnju italijanskih korporativnih giganata“, rekla je za Bloomberg Laura Orlando, italijanska partnerka u globalnoj pravnoj firmi Herbert Smith Freehills.

Njen pokret Braća Italije osvojio je samo 26 odsto glasova, ali je deo desničarske koalicije koja kontroliše oba doma parlamenta. Mnogi veruju da bi nered u opoziciji i instinkti opstanka njenih koalicionih partnera mogli da obezbede Meloni pun mandat na vlasti.