Upitna sposobnost EU da konkuriše Kini i SAD u sektoru veštačke inteligencije

Plan Evropske unije da uloži 20 milijardi evra u izgradnju ogromnih centara za veštačku inteligenciju izaziva sve više kritika, i to još pre nego što je zvanično pokrenut. Ideja, koju je pre više od godinu dana predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), jeste da EU izgradi „gigafabrike“ za obradu podataka, supercentre koji bi omogućili treniranje naprednih AI modela, kao odgovor na agresivna ulaganja SAD.

Međutim, mnogi stručnjaci i političari sumnjaju da u Evropi uopšte postoji dovoljno velika potražnja za tolikom računarskom snagom. Kritičari upozoravaju da postoji realna opasnost da EU potroši tih 20 milijardi evra, a da pritom ne uspe da sustigne SAD i Kinu, koje su već daleko odmakle. U tom kontekstu često se pominju projekti poput OpenAI i njihovog data centra „Stargate“, vrednog 500 milijardi dolara, koji dodatno povećava razliku, prenosi Politico.

Neki evropski političari otvoreno priznaju da im nije jasno kome su ti gigantski kapaciteti zapravo namenjeni. Nemački evroposlanik Sergej Lagodinski navodi da niko nije umeo da mu objasni poslovnu logiku iza ovih projekata, osim opšte tvrdnje da „Evropi treba više računarske snage“, bez konkretnog odgovora za šta tačno. S druge strane, EK tvrdi da je cilj strateški, smanjiti zavisnost od drugih kontinenata i obezbediti „suverenu računarsku infrastrukturu“. Drugim rečima, nije reč samo o snazi, već o kontroli nad podacima i tehnologijom.

Još 2024. godine, EU je najavila izgradnju 19 superkompjutera u 16 zemalja, a sledeći korak su upravo ove gigafabrike, planira se četiri do pet ogromnih postrojenja, od kojih bi svako imalo oko 100.000 GPU čipova. To znači da bi bili čak četiri puta veći od prethodno planiranih „AI fabrika“. Za sada postoji interes, podneto je čak 76 prijava za 60 lokacija u 16 država, ali projekat kasni, raspisivanje zvaničnog poziva za realizaciju već je odloženo dva puta i sada se očekuje tek na proleće.

Ipak, ključna dilema ostaje ko će zapravo koristiti te kapacitete? U Evropi trenutno nema mnogo kompanija koje razvijaju napredne AI modele tog obima. Jedan od retkih primera je francuski Mistral, ali čak ni oni ne čekaju EU projekte, već sami ulažu. Kompanija je već najavila investiranje 1,2 milijarde evra za data-centre u Švedskoj i dodatnih 830 miliona dolara za novi centar blizu Pariza.

Zbog toga pojedini stručnjaci smatraju da Evropa možda ide u pogrešnom pravcu, da umesto jurnjave za velikim jezičkim modelima poput ChatGPT-a treba da se fokusira na oblasti gde već ima prednost, poput industrije, energetike ili razvoja baterija.

Dodatni problem je tehnološka zavisnost. Čak i ako EU izgradi ove centre, oni će se u velikoj meri oslanjati na čipove kompanije Nvidia, koja dominira globalnim tržištem GPU procesora. Zbog toga su pojedini evropski poslanici upozorili da bi projekat mogao paradoksalno da poveća, a ne da smanji zavisnost od SAD.

Na sve to dolazi i pitanje obima ulaganja. Dok EU planira 20 milijardi evra, američke kompanije već ulažu višestruko više, pored 500 milijardi dolara koje investira OpenAI, kompanija Anthropic je najavila dodatnih 50 milijardi dolara za infrastrukturu. Zbog toga neki zaključuju da Evropa kasni i da igra u ligi u kojoj su drugi već daleko ispred, i po brzini i po novcu. U takvim okolnostima, postoji realan rizik da gigafabrike, umesto pokretača inovacija, postanu skupi projekti bez jasne svrhe.