Uvoz ruske energije u EU opao za 6,1 milijardu evra

Rat u Ukrajini doveo je do poremećaja međunarodne trgovine robom, a posebno na tržištu energenata. Uzimajući u obzir desezonirane vrednosti, učešće Rusije u uvozu energenata u Evropsku uniju bilo je prilično stabilno do prvog kvartala ove godine (između 26 i 28 odsto), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

U drugom tromesečju udeo ruskih energenata naglo je opao i ovaj trend opadanja nastavio se i u trećem kvartalu. Sveukupno, ruski udeo u uvozu energenata iz EU pao je za više od deset procentnih poena (pp) između prvog i trećeg tromesečja sa 25,5 na 15,1 odsto.

U drugom kvartalu, kombinovani udeo Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije bio je za 1,4 pp veći od udela Rusije, a ova razlika porasla je na 4,8 pp u trećem tromesečju.

U trećem kvartalu ove godine uvoz energije iz SAD predstavljao je 12,2 procenta ukupnog uvoza energije u EU, a iz Ujedinjenog Kraljevstva 7,7 odsto.

Podsetimo, Rusija je od uvođenja sankcija zapadnih zemalja zbog rata u Ukrajini proširila praksu plaćanja njenih energenata u rubljama kako bi ojačala nacionalnu valutu. Ipak, kako piše Reuters, većina međunarodnih energetskih ugovora predviđa plaćanja u dolarima ili evrima.

Gubici Evropske unije

Zabrinutost povodom snabdevanja energijom u EU pojačala se nakon što je ruski operater naftovoda Transneft objavio da su obustavljene isporuke preko naftovoda „Družba“, kojim se nafta transportuje kroz Ukrajinu do Mađarske, prenosi Aljazeera. Poznat i kao “naftovod prijateljstva”, „Družba“ je glavna linija kojom se ruska nafta prenosi u delove istočne i srednje Evrope.

Najnoviji paket sankcija uveo je dodatna ograničenja na transport nafte u zemlje koje nisu članice EU iznad određene granične cene, utičući prvenstveno na industriju brodarstva Grčke, administraciju kiparskih Grka i Maltu.

Prema mesečnom izveštaju o tržištu nafte, koji je objavila Međunarodna agencija za energiju (IEA), EU je u januaru iz Rusije dnevno uvozila 2,4 miliona sirove nafte po barelu (bpd) i 1,4 miliona barela naftnih derivata, a u oktobru je uvoz pao na 1,5 miliona sirove nafte, odnosno milion barela naftnih derivata.

Gubici EU nadoknađeni su povećanim zalihama sirove nafte, pretežno s Bliskog istoka, ali uz doprinose iz Afrike, Norveške, Brazila i Gvajane. Naftovodom je u oktobru za zemlje EU prevezeno ukupno 2,5 miliona barela sirove nafte i 700.000 barela naftnih derivata.

Predložena maksimalna cena gasa

Evropska komisija predložila je da maksimalna cena gasa bude 275 evra po megavat-času (MWh), a ta mera bi se primenjivala od 1. januara 2023. godine i važila godinu dana. EK se nada da će uvođenje maksimalne cene gasa pomoći državama članicama da smanje cene energije za domaćinstva i kompanije, koje su ove godine dostigle rekordnu visinu nakon rata u Ukrajini, što je dovelo do inflacije i uvećanja troškova života.

O tom predlogu će 24. novembra raspravljati ministri energetike zemalja članica EU, a ta ideja je u prethodnom periodu dovela do neslaganja 27 država iz bloka. Belgija, Grčka, Italija i Poljska pozivaju na uvođenje ograničenja cene gasa, dok se Nemačka kao najveća ekonomija u Uniji tome protivi, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Stav Nemačke je da bi ograničenje moglo da oteža neophodne nabavke gasa i smanji podsticaj za suzbijanje potrošnje tog energenta, kada zemlje treba da uštede gorivo i pronađu zamenu za ruske isporuke.

EK je predložila maksimalnu cenu ruskog gasa u septembru, ali je odustala od te ideje nakon otpora zemalja centralne i istočne Evrope, koje su bile zabrinute da će Moskva uzvratiti prekidom isporuke gasa koji im i dalje šalje.