Tržište drvnih goriva se vraća u normalu, kubik drveta jeftiniji za 1.500 dinara

Cene ogrevnog drveta variraju od regiona do regiona i od stovarišta do stovarišta. Prema rečima profesora Šumarskog fakulteta Branka Glavonjića, oni koji prate tržište drvnih goriva primetili su poslednjih nedelja da su na pojedinim stovarištima cene ogrevnog drveta snižene za 500 do 1.500 dinara po kubiku.

„Međutim, većina stovarišta još uvek nije snizila cene u poređenju sa početkom oktobra ove godine, tako da možemo da kažemo da je sniženje tek počelo. Da li će se ono intenzivirati i kada, teško je reći u ovom trenutku, jer to zavisi i od vremenskih prilika, stanja sa drugim energentima i od mnogih drugih faktora. Ogrevnog drveta ima dovoljno za naše potrebe, čak se i pelet pojavio u poslednjih nekoliko nedelja na velikom broju većih stovarišta, pa možemo da kažemo da je i snabdevenost peletom dobra“, ocenio je profesor Glavonjić u razgovoru za Biznis.rs.

On je naglasio da se cene uglavnom kreću između 10.000 i 11.500 dinara u Beogradu, u Vojvodini između 10.000 i 10.500 dinara.

„I u centralnoj Srbiji, pre svega u Kruševcu, Kraljevu i Kragujevcu, cene se kreću između 10.000 i 10.500 dinara, dok su u Vranju i Leskovcu nešto niže, do 7.500 dinara. Sve ovo važi ukoliko potrošači kupuju više od tri prostorna metra. Ako se kupuje na manje, onda je cena nešto viša“, istakao je profesor Šumarskog fakulteta.

U Srbiji se šumarstvom bavi 366 firmi

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji posluje ukupno 366 preduzeća čija je pretežna delatnost „gajenje šuma i ostale šumarske delatnosti“. Prihodi u ovom sektoru rasli su u poslednje tri godine, pa su tako u 2019. godini sve firme zajedno prihodovale 15,5 milijardi dinara (15.456.110.000), u pandemijskoj 2020. godini 16 milijardi dinara (16.092.965.000), dok su u prošloj godini dostigli skoro 19 milijardi dinara (18.923.033.000).

Na listi najuspešnijih kompanija po neto dobiti prvo mesto zauzelo je Javno preduzeće Srbijašume, čiji je profit prošle godine iznosio 1,1 milijardu dinara (1.100.557.000), uz 3.202 zaposlena radnika. Ukupni prihodi su posle skoro devet milijardi dinara u 2019. godini (8.805.919.000) porasli za 33 miliona dinara u 2020, dok je najbolji rezultat kompanija ostvarila u 2021. godini sa skoro 10 milijardi dinara prihoda (9.720.504.000).

Druga kompanija po neto dobiti iskazanoj u poslednjem finansijskom izveštaju bilo je još jedno značajno javno preduzeće – Vojvodinašume. I ovde su prihodi rasli iz godine u godinu, tako da se uticaj pandemije korona virusa gotovo ni ne vidi. Prihodi Vojvodinašuma u 2019. godini su iznosili 3,8 milijardi dinara (3.834.896.000), u 2020. godini su bili 4,3 milijarde (4.307.691.000), a prošle godine skoro šest milijardi dinara (5.873.484.000).

U ovom javnom preduzeću lane je radilo 1.456 ljudi, a ostvarena neto dobit bila je skoro 345 miliona dinara (344.942.000).

Pored ova dva jaka proizvođača ogrevnog drveta, u Srbiji postoje i nacionalni parkovi koji proizvode ogrevno drvo u nešto manjim količinama, kao i na stotine malih proizvođača koji tržište snabdevaju iz privatnih šuma.

Prema rečima inženjera šumarstva i stručnog saradnika za gazdovanje šumama u JP Vojvodinašume Bojana Tubića, za javna preduzeća poput ovog karakteristično je postojanje dve uporedne grupe ciljeva u poslovanju.

Najuspešnije kompanije u gajenju šuma i ostalim šumarskim delatnostima po neto dobiti u 2021. godini (pet ili više zaposlenih)
Naziv kompanije	Neto dobit (u dinarima)	Ukupan prihod (u dinarima)
Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbijašume sa PO Beograd (Novi Beograd)	1.100.557.000	9.720.504.000
JP Vojvodinašume Petrovaradin	344.942.000	5.873.484.000
Radnja za iskorišćavanje šume Džokej Milošević Zoran preduzetnik, Stragari	52.354.000	311.914.000
Gradina sistem doo, Temerin	50.233.000	384.133.000
Fornet doo Beograd	29.455.000	175.491.000
Šume manastira Eparhije Kruševačke d.o.o.	17.663.000	59.047.000
Vesna Samadržić PR zanatsko trgovinska radnja uzgoj i prevoz robe Vesna S.V. Mali Zvornik	10.878.000	200.394.000
SZR Bak Milisav Baković preduzetnik Ivanjica	5.629.000	26.052.000
Dragoljub Smiljanić PR uzgoj šuma, trgovina i prevoz Samm-D komerc Velika Reka	5.446.000	67.244.000
Manastirske šume	2.953.000	2.953.000
Dragan Marinković preduzetnik, samostralna trgovinsko zanatsko uslužna i autoprevoznička radnja Marinko, Vukušica	2.047.000	36.133.000
Milomir Marinković PR Borak	1.895.000	11.422.000
Željko Mihailović preduzetnik Eco-Team	1.868.000	48.311.000

S jedne strane su to ciljevi koji proističu iz činjenice da ovakva preduzeća posluju na tržišnim principima, pa se odnose na ekonomičnost u poslovanju, kao i kod svih drugih poslovnih subjekata. S druge strane, šume su dobro od opšteg interesa, pa ta javna preduzeća služe i neposredno interesima društvene zajednice.

„U ovom drugom slučaju radi se o težnji da se zadovolje zajedničke potrebe društva, koje u uslovima isključivo tržišnog poslovanja ne bi bile (odgovarajuće) zadovoljene. Ova specifičnost upravo predstavlja ključni izazov za javna preduzeća koja posluju u oblasti šumarstva, posebno jer se zahtevi društva prema šumi i očekivanja od šume konstantno povećavaju, te ciljevi koji su u vezi sa javnim interesom imaju sve veću važnost“, ocenio je naš sagovornik.

On je dodao da su privatna preduzeća koja posluju u šumarstvu u drugačijoj poziciji, jer rade isključivo na ekonomskim principima, mada i ona, uz poštovanje eksterno propisanih ili dobrovoljno izabranih obaveza, posredno doprinose ostvarenju javnog interesa.

Bojan Tubić je najavio da će JP Vojvodinašume u narednom periodu raditi na unaprеđivanju stanja postojećih šuma i na povеćanju površina pod šumama u okviru raspoloživih površina za pošumljavanje, tačnije biće podignuto oko 1.100 hektara novih šuma u narednih 10 godina.

Ogrevno drvo koristi i industrija nameštaja

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić ističe da se u drvnoj industriji u Srbiji koristi ista sirovina, dakle ogrevno drvo, za potrebe proizvodnje ploča na bazi drveta (iverica i lesonit ploče), te da ove fabrike otkupljuju značajne količine ogrevnog drveta za svoje potrebe.

„Interesantno je da je jedna od tih velikih fabrika u poslednjih dve nedelje dva puta snizila otkupne cene ogrevnog drveta, prvo sa 11.000 na 10.000 dinara, a pre nedelju dana sa 10.000 na 9.000 dinara po jednoj toni, i ta cena se odnosi na tvrde lišćare. To je još jedan signal da se tržište polako vraća u nekakve normalne tokove“, ocenio je profesor Glavonjić.

On navodi i da su veća stovarišta u većim gradovima Srbije snabdevena peletom, i da više nema problema po pitanju nabavke ove vrste ogreva. Pelet se može kupiti po ceni koju je definisala Vlada Srbije svojom Uredbom, odnosno za 38.000 dinara po toni, na šta potrošači moraju da dodaju i troškove transporta.

Prema rečima Bojana Tubića iz JP Vojvodinašume, cene drva i proizvoda od drveta formiraju se, kada je reč o javnim preduzećima, tako što se prate tržišne prilike, ponuda i potražnja drvnih sortimenata na tržištu.

„Poslovodstvo detaljno analizira ove podatke i shodno tome predlaže izmene cenovnika (povećanje ili smanjenje cene pojedinih drvnih sortimenata). Ipak, imajući u vidu da javna preduzeća posluju i u cilju ispunjenja javnog interesa, a ne samo u cilju ostvarenja dobiti, obavezno se uzima u obzir socijalni aspekt, pa se cene oprezno povećavaju. Saglasnost na cenovnik, pre njegove primene, u našem slučaju daje nadležni organ Autonomne pokrajine Vojvodine“, naglasio je Tubić.