Vučković: Savršena oluja u evrozoni rezultat strukturnih problema i pritisaka spolja

Suština je da se nastavlja loša ekonomska situacija u evrozoni, pa je rast sporiji nego što se očekivalo. To je nastavak strukturnih problema koje evrozona ima. Uz to imamo i sve ostale probleme, od pandemije, preko rata u Ukrajini, kada je Evropa ostala bez ruskih energenata, pa američkih carina i geopolitičkih problema, do rata u Iranu, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs ekonomista Vladimir Vučković povodom zvaničnih podataka Eurostata o rastu privrede evrozone u prvom kvartalu ove godine.

„Dakle – savršena oluja, kao i obično kada se na unutrašnje strukturne nedostatke nadovezalo i ovo što pritiska spolja. O potrebi deregulacije u evrozoni dosta se govorilo nakon izveštaja Marija Dragija (Mario Draghi, bivši predsednik ECB) pre nepune dve godine, ali akcija je izostala. I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) koja je bila na strani regulacije, sada govori o potrebi deregulacije koja bi dala podstrek biznisu, ali to i dalje ostaje na rečima“, naveo je Vučković.

Privreda evrozone gotovo je stagnirala u prvom kvartalu ove godine, nakon što je rast BDP-a iznosio svega 0,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, što predstavlja jedan od najslabijih rezultata u poslednje više od dve godine. Na godišnjem nivou rast je usporio na 0,8 procenata, što je najslabiji tempo još od sredine 2024. godine i ispod ranijih očekivanja Evropske centralne banke.

Najveći doprinos ukupnom rastu dala je Nemačka, čija je ekonomija porasla 0,3 odsto, dok je Španija nastavila relativno snažan oporavak sa rastom od 0,6 procenata. Italija je zabeležila treći uzastopni kvartal rasta, ali skromnih 0,2 odsto. Nasuprot tome, francuska ekonomija praktično je stala i prvi put posle pet kvartala nije ostvarila nikakav rast, dok je Irska ponovo zabeležila pad aktivnosti od dva procenta.

Posebno je zabrinjavajuće stanje u industriji. Industrijska proizvodnja u evrozoni pala je 0,9 odsto tokom prvog kvartala, što je najveći pad u poslednje dve godine. Najveći udar zabeležen je u energetskom sektoru i proizvodnji robe široke potrošnje, naročito farmaceutskih proizvoda, gde je proizvodnja naglo smanjena.

„Govori se o tome da širom EU preduzeća treba lakše da posluju, da ne budu opterećena birokratijom, da finansijska tržišta treba da su više integrisana, jer iako je to unija nacionalni okviri su veoma bitni. To ide teško i sporo, jer države imaju različite poglede i interese, pa ako imamo u vidu da treba da se postigne neki konsenzus jasno je da će to veoma sporo ići“, ocenio je naš sagovornik.

Prema rečima Vladimira Vučkovića, to je već jedan dugoročni trend zaostajanja Evrope za Amerikom. On ističe da u takvoj situaciji „nema čarobnog štapića“, iako se govori da će neke stvari da se menjaju, pa je Nemačka kao najvažnija ekonomija povećala deficit i mogućnost zaduživanja, ali to su procesi koji za sada ne daju rezultate.

Dodatni problem predstavlja pad poverenja među potrošačima i kompanijama. Istraživanja pokazuju da firme planiraju najveće smanjenje broja zaposlenih još od pandemijskog perioda, dok građani zbog nesigurnosti i rasta troškova života sve više štede, a manje troše. Ekonomisti upozoravaju da bi slaba potrošnja domaćinstava mogla dodatno da uspori ekonomiju tokom narednih meseci i prvi put od kraja 2023. negativno utiče na ukupni rast BDP-a.

Ovakvi podaci dodatno povećavaju očekivanja da će ECB morati da zadrži blažu monetarnu politiku i eventualno nastavi sa podrškom ekonomiji, zbog toga što kombinacija usporavanja privrede, pada industrijske aktivnosti i slabljenja tržišta rada sve više zabrinjava evropske institucije i investitore.  

„U mandatu ECB je inflacija, a za nju nema baš svetle persepktive u smislu da će sigurno biti niska. To je glavna stvar, ali drugim okom ECB uvek gleda ekonomsku situaciju, tako da ostaje pitanje između to dvoje. Da li da se kamatna stopa povećava zbog rastuće inflacije, ili da se snizi zbog loše privredne situacije? U tim makazama kamata će verovatno ostati tu gde jeste. Ipak će se teže povećavati, nego što bi bilo u slučaju da je privredni rast visok“, ocenio je Vučković.

Kada je reč o tržištu rada u evrozoni, ono nastavlja da slabi. Zaposlenost je porasla tek 0,1 odsto, dvostruko sporije nego u prethodnim kvartalima. Nemačka je četvrti kvartal zaredom beležila pad broja zaposlenih, dok je nezaposlenost u Francuskoj porasla na 8,1 odsto, što je najviši nivo u poslednjih pet godina.