Zavisnost od američkog gasa može da destabilizuje evropsku ekonomiju

Pre sukoba u Ukrajini, Rusija je bila najveći snabdevač Evropske unije gasom, s udelom od oko 45 odsto. Zato je već osam meseci glavni zadatak pred članicama da nađu alternativu ruskom gasu. Isto toliko otvoreno je i pitanje ko bi mogao da zauzme mesto najvećeg svetskog izvoznika prirodnog gasa, i da li će to biti nova adresa koja će diktirati ponašanje građana i privrede u Evropi.

Upozorenje članicama EU da smanje zavisnost od ruskog gasa, prethodnih dana sve glasnije prati još jedno – da ne postane zavisnik od drugog – i to američkog. Navikavanje na njega moglo bi Evropu mnogo više da košta, jer SAD gas na Starom kontinentu prodaju i do četiri puta skuplje nego na svojoj teritoriji. Zato iz francuske stiže poziv na ravnotežu među partnerima, piše RTS.

Francuski ministar finansija Bruno le Mer (Bruno Le Maire) kaže da ne bi trebalo dozvoliti da SAD dominiraju na globalnom energetskom tržištu, dok EU trpi posledice sukoba u Ukrajini.

„Sukob ne sme da se završi američkom ekonomskom dominacijom i slabljenjem Unije“, poručuje Le Mer.

Ekonomista dr Uroš Delević kaže da je američki prirodni gas od početka rata u Ukrajini udvostručio svoje učešće na evropskom tržištu.

„On je, inače, oko 40 odsto skuplji od onog koji plaćamo, ruskog gasa iz gasovoda. To značajno utiče na konkurentnost evropskih proizvođača“, objašnjava Delević.

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević navodi da je decenijama jeftini ruski gas bio jedan od stubova nemačkog privrednog čuda.

„Zbog toga se postavlja pitanje da li će izmicanje tog stuba značiti samo ljuljanje ili potpuno urušavanje nemačke ekonomije, jer bi onda ona, zasnovana na znatno skupljem američkom gasu, imala znatno skuplje proizvode, koji nisu toliko konkurentni na svetskom tržištu. Zbog toga nemačke vlasti pokušavaju na sve strane da nađu alternativu ruskom gasu“, objašnjava Radičević.

Iako višestruko skuplja, potraga za alternativom na tržištu SAD je, kaže dugogodišnji novinar u Rimu Željko Pantelić, očekivana.

Tačno je, ističe, da u zapadnoj Evropi ljudi imaju nizak prag trpljenja kada su u pitanju životni standard i dostignuto blagostanje, kao i da nisu spremni na velika odricanja.

„Međutim, napad Rusije na Ukrajinu i sve agresivnije ponašanje Kine, Evropu su doveli u poziciju da bira između dve imperije – američke, u kojoj se na kakav takav način garantuju slobode, prava i tržišna ekonomija, ili za kinesko-rusku imperiju, obeleženu diktaturom i zaustavljanjem slobodnog tržišta. Takav razvoj nas neminovno vodi u podelu sveta i kraj globalizacije“, kaže Pantelić.

Lideri američke industrije koja eksploatiše naftu i gas, upozorili su kako EU ne može računati na to da će oni osigurati energetsku stabilnost tokom zime značajnim povećanjem isporuka.