Međunarodni dan piva - prvi petak u avgustu

Evo ko su najveći proizvođači piva, a ko najveće pivopije u EU

EULifestyleVestiZanimljivosti

6.8.2021 18:01 Autor: Julijana Vincan 0

Evo ko su najveći proizvođači piva, a ko najveće pivopije u EU Evo ko su najveći proizvođači piva, a ko najveće pivopije u EU
Nemačka je najveći proizvođač piva u Evropskoj uniji, Holandija najveći izvoznik, a Francuska najveći uvoznik, pokazuje najnovije istraživanje Eurostata. Ono takođe ukazuje da je... Evo ko su najveći proizvođači piva, a ko najveće pivopije u EU

Nemačka je najveći proizvođač piva u Evropskoj uniji, Holandija najveći izvoznik, a Francuska najveći uvoznik, pokazuje najnovije istraživanje Eurostata. Ono takođe ukazuje da je najveći rast u proizvodnji zabeležila Slovačka, a Italija najveći pad.

Prošle godine je u EU proizvedeno skoro 32 milijarde litara piva koje sadrži alkohol. Osim toga, 2020. godine države članice EU proizvele su 1,4 milijardu litara piva koje je sadržalo manje od 0,5 odsto alkohola ili uopšte nije imalo alkohola u sebi.

U poređenju sa 2019. godinom, proizvodnja piva u EU je smanjena za osam procenata, dok je proizvodnja bezalkoholnog piva ostala stabilna. Lani je ukupna proizvodnja piva u EU iznosila 74 litra po stanovniku.

Nemačka najveći proizvođač piva

Među državama članicama EU, Nemačka je bila najveći proizvođač u 2020. godini sa 7,5 milijardi litara (24 odsto ukupne proizvodnje u EU). Drugim rečima, praktično svako četvrto pivo koje sadrži alkohol proizvedeno u EU potiče iz Nemačke.

Nakon Nemačke slede Poljska sa proizvedenih 3,8 milijardi litara piva (12 procenata ukupne proizvodnje u EU), Španija (3,3 milijardi litara ili 10 odsto proizvodnje EU), Holandija (2,5 milijardi litara ili osam procenata), Francuska (2,1 milijarda litara ili sedam odsto), Češka (1,8 milijardi litara, ili šest procenata) i Rumunija (1,7 milijardi litara ili pet odsto).

U odnosu na 2019. godinu, Slovačka je zabeležila najveći rast proizvodnje piva koje sadrži alkohol, odnosno skok od 25 procenata, a slede je sa dosta manjim rastom proizvodnje, od po tri odsto – Grčka, Litvanija i Francuska.

Nasuprot tome, proizvodnja piva u Italiji skoro se prepolovila 2020. godine (-46 procenata u odnosu na 2019. godinu), dok je veliki pad primećen i u Hrvatskoj (-29 procenata), Španiji (-14 odsto), Mađarskoj (-13 procenata) i Austriji (-11 odsto).

Holandija najveći izvoznik

Iz Holandije je prošle godine izvezeno 1,9 milijardi litara piva koje sadrži alkohol, što čini 21 procenat ukupnog izvoza piva iz EU, računajući izvoz i u zemlje EU, ali i druge. Time je ta zemlja postala najveći izvoznik piva među državama članicama EU i nalazi se ispred Belgije (1,7 milijardi litara; 19 odsto) i Nemačke (1,5 milijardi litara; 17 procenata), a zatim slede i Francuska i Češka (obe po 0,5 milijardi litara; šest odsto) kao i Irska i Poljska (obe po 0,4 milijardi litara; pet procenata).

Glavne destinacije za izvoz piva u zemlje koje nisu članice EU bile su Sjedinjene Američke Države (895 miliona litara; 22 procenata ukupnog izvoza piva izvan EU) i Ujedinjeno Kraljevstvo (881 milion litara; 21 odsto).

Francuska najveći uvoznik

Sa 0,8 milijardi litara Francuska je lane bila najveći uvoznik piva koje sadrži alkohol i predstavljala je 16 procenata ukupnog uvoza EU (unutar i izvan EU). Nemačka je uvezla 0,7 milijardi litara (13 odsto), a slede Italija (0,6 milijardi litara; 12 procenata), Holandija (0,6 milijardi litara; 11 odsto) i Španija (0,5 milijardi litara; 10 procenata).

„Uvoz piva koja sadrže alkohol iz zemalja izvan EU marginalan je u odnosu na uvoz unutar EU. Prilikom uvoza iz zemalja koje nisu članice EU, države članice favorizovale su britansko pivo (268 miliona litara; 51 odsto ukupnog uvoza piva izvan EU u 2020. godini, uzimajući u obzir da je Ujedinjeno Kraljevstvo lane još uvek bilo na unutrašnjem tržištu EU) i meksičko pivo (95 miliona litara; 18 procenata)“, navodi se u izveštaju Eurostata.

Jedna od dvanaest odraslih osoba u EU svakodnevno konzumira alkohol

U 2019. godini 8,4 odsto odrasle populacije EU konzumiralo je alkohol dnevno, 28,8 procenata sedmično, 22,8 odsto mesečno i 26,2 procenta nikada nije konzumiralo alkohol ili ga nije konzumiralo u poslednjih 12 meseci.

„Utvrđeno je da se dnevna konzumacija alkohola povećava s godinama. Najmanji udeo onih koji su najčešće konzumirali alkohol, odnosno svakodnevno, zabeležen je među onima od 15 do 24 godine (jedan odsto), dok je najveći udeo među osobama od 75 ili više godina (16 procenata). Međutim, poslednja starosna grupa takođe ima najveći udeo onih koji nikada nisu konzumirali alkohol ili ga nisu konzumirali u poslednjih 12 meseci (40,3 odsto)“, objašnjenje je Eurostata.

Nedeljna konzumacija alkohola bila je prilično stabilna u svim starosnim grupama između 25 i 64 godine, pri čemu je najveći udeo utvrđen među ljudima starosti od 45 do 54 godine (33,5 procenata). Mesečno i manje od jednom mesečno potrošnja se s godinama neznatno smanjivala. Ljudi u dobi između 25 i 34 godine zabeležili su najveći udeo onih koji su konzumirali alkohol mesečno (28,5 odsto).

Dnevna i sedmična konzumacija alkohola bila je češća za muškarce nego za žene (13 procenata muškaraca naspram 4,1 odsto žena i 36,4 procenata muškaraca naspram 21,7 odsto žena).

Udeo onih koji svakodnevno piju alkohol najveći u Portugalu, najmanji u Litvaniji

Dnevni unos alkohola bio je najčešći u Portugaliji, s tim da je petina (20,7 odsto) stanovništva svakodnevno konzumirala alkohol, a slede Španija (13 procenata) i Italija (12,1 odsto). Nasuprot tome, najmanji udeo bio je oko jedan procenat, u Letoniji i Litvaniji.

U Holandiji je gotovo polovina stanovništva (47,3 procenta) konzumiralo alkohol sedmično, a slede Luksemburg (43,1 odsto) i Belgija (40,8 procenata). Mesečna potrošnja u EU bila je najveća u Litvaniji sa 31,3 odsto, Letoniji (31,1 procenat) i Kipru (30,4 odsto).

Među državama članicama EU, Hrvatska je izvestila o najvećem udelu stanovništva (38,3 procenta) koje nikada nije konzumiralo alkohol ili ga nije konzumiralo u poslednjih 12 meseci.

Najveći jaz u dnevnoj potrošnji muškaraca i žena u Portugaliji i Španiji

U svim državama članicama EU muškarci su konzumirali alkohol češće nego žene. Najveći jaz među polovima ustanovljen je u Portugaliji (33,4 odsto naspram 9,7 procenata) i Španiji (20,2 odsto naspram 6,1 procenat) za dnevnu potrošnju, te u Rumuniji (32,2 odsto naspram 6,6 procenata) i Slovačkoj (30,6 procenata naspram 8,8 odsto) za nedeljnu potrošnju. Međutim, proporcije mesečnog unosa bile su prilično jednake među polovima.

U svim evropskim zemljama žene su činile značajno veći udeo onih koji nikada nisu konzumirali alkohol ili ga nisu konzumirali u poslednjih 12 meseci. Najveći jaz među polovima utvrđen je na Kipru (12,8 procenata muškaraca naspram 44,2 odsto žena), Bugarskoj (16,2 procenta naspram 42 odsto) i Italiji (21,5 procenta naspram 46,7 odsto).

Epizode jakog opijanja barem jednom mesečno veće su u Danskoj, Rumuniji i Luksemburgu

„Teško epizodno opijanje definiše se kao unošenje ekvivalenta više od 60 grama čistog etanola u jednoj prilici. Među državama članicama EU, između četiri procenata (Kipar i Italija) i 38 odsto (Danska) odraslih prijavilo je da je učestvovalo u epizodama teškog opijanja najmanje jednom mesečno. Među njima, većina je to činila svakog meseca, dok se manji deo (između tri i 19 puta manji) bavio takvim ponašanjem barem jednom nedeljno.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...