Evropska centralna banka bez detalja o uvođenju novih antikriznih mera za evrozonu

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je u sredu da će ubrzati uvođenje novih antikriznih mera koje imaju cilj da borbu sa porastom prinosa na obveznice evrozone. Porast prinosa osvežio je sećanja na krizu suverenog duga pre jedne decenije.

Posle tročasovnog nenajavljenog hitnog sastanka, Savet guvernera ECB saopštio je da će „ubrzati završetak dizajna novog instrumenta protiv fragmentacije“ čiji je cilj smanjenje pritiska na zemlje sa visokim nivoom duga, prenosi Business Insider.

ECB je saopštila da će biti fleksibilna u reinvestiranju prihoda od obveznica koje dospevaju u svom programu kupovine iz vremena pandemije, kada je nastojala da umiri finansijska tržišta.

„Pandemija je ostavila trajnu ranjivost u privredi evrozone, što zaista doprinosi neujednačenom prenosu normalizacije naše monetarne politike između jurisdikcija“, navedeno je u saopštenju.

Hitan sastanak u sredu usledio je nakon što su troškovi pozajmljivanja za neke od najzaduženijih članica evrozone značajno porasli, pre svih za Španiju, Italiju i Grčku, koje se muče da otplate svoje dugove. Sastanak je održan manje od nedelju dana nakon što je ECB održala poslednje planirano glasanje o monetarnoj politici.

Na prošlonedeljnom sastanku ECB je najavila je da će povećati referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto u julu i snažno nagovestila povećanje kamatne stope za 0,5 procenata u septembru. ECB je takođe saopštila da će okončati svoj program otkupa obveznica.

Vanredni sastanak razočarao je investitore jer nisu navedeni detalji o tome kako će ECB upravljati mogućnošću da troškovi zaduživanja za visoko zadužene zemlje porastu do opasnih nivoa. Ranije ove nedelje prinos na desetogodišnje italijanske obveznice premašio je četiri odsto prvi put od 2014. godine.

Razlika između prinosa italijanskih i nemačkih desetogodišnjih obveznica dostigla je visokih 2,53 procenata, što je najviši nivo od početka pandemije korona virusa. Analitičari ocenjuju da kreatori politike shvataju pretnju porasta perifernih prinosa ozbiljnije nego prošlog četvrtka na svom redovnom zasedanju.