inflacija, ispostavlja se, nije bila toliko bezazlena

Koliko štete su centralne banke nanele svojim lošim prognozama?

AnalizaBankeNovacSvetU fokusu

15.6.2022 09:24 Autor: Redakcija Biznis.rs 2

Koliko štete su centralne banke nanele svojim lošim prognozama? Koliko štete su centralne banke nanele svojim lošim prognozama?
Čak i nakon što su najveće centralne banke priznale da su prošle godine pogrešile u svojim procenama inflacije, one su nastavile da menjaju svoje... Koliko štete su centralne banke nanele svojim lošim prognozama?

Čak i nakon što su najveće centralne banke priznale da su prošle godine pogrešile u svojim procenama inflacije, one su nastavile da menjaju svoje smernice, preteći daljom štetom po njihov kredibilitet, uznemirujući tržišta i podrivajući oporavak od pandemije.

Očekuje se da će Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država na današnjem sastanku povećati kamatne stope za 75 baznih poena, samo nekoliko nedelja nakon što su predsednik Džerom Pauel (Jerom Powell) i njegov tim više puta oglašavali pomeranje za pola procentnog poena. To je najnovija u nizu grešaka, od toga da se visoka inflacija smatra “prolaznom“, kako je rečeno prošle godine, do ubrzanja kraja programa otkupa obveznica, piše Bloomberg.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) je u poslednje vreme takođe postala oštrija nego što je ranije nagoveštavala, dok je i Rezervna banka Australije među onima koji podižu stope brže nego što su kreatori politike nagovestili.

Investitori su zabrinuti da trka u nadoknađivanju grešaka u predviđanjima iz prošlosti povećava rizik od recesije. Globalne akcije su ušle u “medveđe tržište”, prinosi američkog trezora u ponedeljak su zabeležili najveći dvodnevni skok od 1980-ih, a kreditna tržišta pokazuju znake sve većeg stresa.

Greške kreatora monetarnih politika kaljaju reputaciju obezbeđivanja stabilnosti cena i sprečavanja vrste inflatorne spirale koja je 1970-ih uticala na prihode srednje klase. Gubitak kredibiliteta znači da će možda biti potrebne još veće političke akcije da bi se smanjili pritisci na cene.

“Centralni bankari su u dilemi“, rekla je Sajuri Širai (Sayuri Shirai), bivša članica upravnog odbora Banke Japana koja je sada profesorka Univerziteta Keio. „Da bi povratile poverenje, centralne banke treba da podignu referentne stope dovoljno da smanje inflaciju, a to može dovesti do daljeg usporavanja ekonomskog oporavka“, rekla je ona.

Verovanje domaćinstava i kompanija da će centralne banke vremenom uspeti da ostvare svoje inflacione ciljeve pomaže u ublažavanju pritisaka na cene. Domaćinstva bi mogla da odustanu od nekih kupovina, uverena da će pojedine cene vremenom pasti. I manje je verovatno da će radnici ugraditi zahteve za nadoknadu troškova života u razgovore o platama.

Kreatori politike donedavno su isticali da su dugoročna očekivanja inflacije ograničena – što je svedočanstvo njihovog kredibiliteta. Predsednik Federalne banke rezervi Čikaga Čarls Evans (Charles Evans) objasnio je u martu da današnja inflacija nije bila kao iz 1980-ih, jer je „preterano prilagodljiva monetarna politika“ 1960-ih i 1970-ih doprinela povećanju dugoročnih inflatornih očekivanja.

Evropska centralna banka
Foto: Pixabay.com

Merač dugoročnih očekivanja cena na Univerzitetu u Mičigenu pokazao je veliku pukotinu u tom narativu, skočivši na najviši nivo od skoka cene nafte 2008. godine.

Fed i ECB ne mogu se kriviti što nisu predvideli skokove cena koji proizilaze iz ruske invazije na Ukrajinu ili, verovatno, trajanje globalnih izazova u lancu snabdevanja. Ipak, nastavak širenja bilansa stanja u 2021. godini i zadržavanje stopa blizu nule čak i kada je inflacija skočila, a ekonomije oporavljene od dubina krize virusa Covid-19, sada izgleda da je pomoglo da se poseje seme trenutnih previranja, kažu kritičari.

“Verujem da će to zadati razoran udarac kredibilitetu centralnih banaka – kada investitori shvate da je inflacija sa kojom se suočavamo ‘učinjena od strane čoveka’, a da su centralne banke igrale ključnu ulogu“, rekao je Stiven Džen (Stephen Jen), koji rukovodi londonskim hedž fondom Eurizon SLJ Capital.

Više od 50 centralnih banaka širom sveta podiglo je kamatne stope za najmanje pola poena u jednom potezu ove godine.

Pauelu je trebalo do novembra da “penzioniše“ opis inflacije kao prolazne i prošlog meseca je priznao da je “tada verovatno bilo bolje da je stopa podignuta ranije“.

Bivši američki ministar finansija Lorens Samers (Lawrence Summers), dosledan kritičar Feda od početka 2021. godine, ocenio je martovska očekivanja prognostičara američke centralne banke o inflaciji kao „obmana kada se objave“.

Fedov željeni opseg cena je u aprilu porastao za 6,3 odsto međugodišnje. Medijalna procena zvaničnika Feda u martu bila je 4,3 odsto za 2022. godinu. Nove prognoze treba da budu objavljene 15. juna.

SAD nisu jedine koje se suočavaju sa izazovom kredibiliteta. Lagard i njene kolege u Evropskoj uniji sada su na putu da povećaju stope za 0,25 u julu i 0,5 u septembru. To je nakon što je Lagardova u decembru rekla da je malo verovatno da će biti pooštravanja ove godine.

“Sve međunarodne institucije, svi prognostičari zapravo su napravili istu grešku potcenjivanja krize”, rekla je Lagard prošle nedelje.

Među tržištima u razvoju, postoji pomešana slika. Neke države, poput Brazila, podizale su kamatne stope mnogo brže od razvijenih zemalja. Kina se umesto toga fokusirala na pružanje monetarne podrške usred ekonomskog usporavanja.

Ali u Indiji, centralna banka je odbacila sugestije o prevelikoj inflaciji u aprilu, da bi potom dva meseca zaredom podigla svoju ključnu kamatnu stopu. Inflacija, u međuvremenu, ostaje daleko izvan svoje zone tolerancije.

Za mnoge, ankete pokazuju dokaz gubitka poverenja javnosti.

Galupovo istraživanje objavljeno u maju pokazalo je da je samo 43 odsto anketiranih imalo “odlično“ ili “prilično“ poverenje da će Pauel uraditi pravu stvar za američku ekonomiju. Iako to nije najniže poverenje među nedavnim šefovima Feda, znatno je ispod 74 odsto koje je Alan Grinspen (Alan Greenspan) dobio početkom 2000-ih.

Po prvi put zabeleženo, više ljudi je bilo nezadovoljno nego zadovoljno učinkom Banke Engleske kada je u pitanju kontrola cena, pokazalo je tromesečno istraživanje BoE.

Guverner Banke Japana Haruhiko Kuroda doživeo je pad popularnosti nakon što je rekao da potrošači postaju tolerantniji prema rastu cena. Istraživanje Kiodo Newsa objavljeno u ponedeljak pokazalo je da ga 59 odsto smatra nesposobnim za taj posao.

Stenli Drukenmiler (Stanley Druckenmiller), koji vodi Duquesne Family Office, ovog meseca je upozorio da je zbog toga što je politika centralne banke pre godinu dana bila potpuno neprikladna, neizbežno da će investitori izgubiti novac.

„Ako predviđate meko sletanje, to je zapravo protiv decenija istorijskih podataka“, rekao je Drukenmiler, koji je upravljao novcem milijardera Džordža Soroša (George Soros) više od decenije.

  • MARKO7

    15.6.2022 #1 Author

    Ja mislim da su baš mnogo…

    Odgovori

  • GOCA BG

    17.6.2022 #2 Author

    Koliku su stetu nanele,uskoro ce statistika pokazati…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.