Evropske zemlje prete Briselu tužbama

Brisel se suočava sa pretnjom sudskih postupaka i potencijalnim zanemarivanjem svojih značajnih pravila održivog finansiranja od vlada EU koje ne žele da nuklearna energija ili prirodni gas budu označeni kao zelene investicije.

Ministri energetike Austrije i Luksemburga potvrdili su za Financial Times da će pokrenuti tužbu protiv Evropske komisije zbog njenih pravila zelene „taksonomije“ (klasifikacije), dok je Madrid saopštio da bi mogao da odluči da koristi sopstveni zeleni okvir, isključujući nuklearnu energiju i prirodni gas. Španija je takođe protiv predloga EK koji je nazvala „greškom“.

Vlade Austrije i Luksemburga započele su pripreme za tužbu protiv Komisije ukoliko pravila budu odobrena u predloženom obliku. Beč i Luksemburg tvrde da nuklearna energija, iako nema ugljenični otisak, proizvodi toksični otpad sa rizikom od radijacije, što krši princip EU da „ne nanosi značajnu štetu“ životnoj sredini.

„Postoji čvrst i jak argument da se ide na Evropski sud pravde, ako Komisija odluči da nastavi i taksonomija stupi na snagu. Moramo se pobrinuti da finansijska tržišta ostanu verna alternativama obnovljive energije“, rekla je austrijska ministarka za zelenu energiju Leonora Gevesler (Leonore Gewessler).

U povratnoj informaciji Briselu o klasifikaciji održivih finansija EU, Berlin je ponovio svoje protivljenje nuklearnoj energiji, ali je pozvao Evropsku komisiju da ublaži ograničenja na fosilni gas u prelasku na energetski sistem sa niskim sadržajem ugljenika, prenosi Euractiv.

„Kao savezna vlada još jednom smo jasno izrazili svoje odbijanje uključivanju nuklearne energije. Rizično je i skupo“, naveli su u zajedničkoj izjavi nemački ministri ekonomije i životne sredine Robert Habek (Robert Habeck) i Štefi Lemke (Steffi Lemke).

Njihovo pismo takođe sadrži nove zahteve za ublažavanje ograničenja na fosilni gas. Oni su pozvali EK da izbriše zahteve koji promovišu gasove sa niskim sadržajem ugljenika, kao što su biometan ili vodonik, u prelasku na zelenu energiju.

Fosilni gas koji se koristi kao „gorivo u ultra modernim i efikasnim gasnim elektranama predstavlja most za ograničeni tranzicioni period“, kako bi se omogućilo Nemačkoj „brzo povlačenje uglja“. Da bi se postigla ova tranzicija, Berlin navodi da mu je potrebno više vremena za prelazak na niskougljenične i obnovljive gasove, nego što je predloženo u nacrtu taksonomije EK od 31. decembra.

Uredba o taksonomiji kategoriše industrije koje proizvode oko 80 odsto emisija gasova staklene bašte u EU, u pokušaju da se pomogne investitorima da usmere kapital u održivu ekonomsku aktivnost. Sistem označavanja bi se zatim primenio na finansijske proizvode i zelene obveznice i usmeravao bi se na potrošnju vlada EU ka klimatskoj tranziciji.

Predlog je, međutim, naišao na otpor na više strana, usled osetljive politike energetskog suvereniteta. Sa jedne strane su progasne zemlje u istočnoj Evropi, odnosno pronuklearne zemlje, kao Francuska koja zahteva da pravila ne sankcionišu izvore energije koji obezbeđuju najveći deo njihovih potreba za električnom energijom. Madrid je upozorio da bi mogao da primeni sopstvene standarde za izdavanje zelenih obveznica, umesto da koristi taksonomiju EU.