Glavni lobista Francuska, pet zemalja protiv nuklearnih elektrana

Nuklearke proizvode četvrtinu struje u EU, u Srbiji se razmatra izgradnja

EkologijaEUInfrastrukturaInvesticijeSrbijaU fokusu

13.1.2022 10:42 Autor: Julijana Vincan 2

Nuklearke proizvode četvrtinu struje u EU, u Srbiji se razmatra izgradnja Nuklearke proizvode četvrtinu struje u EU, u Srbiji se razmatra izgradnja
Trinaest država članica Evropske unije proizvelo je tokom 2020. godine 683.512 GWh nuklearne električne energije, što čini skoro 25 odsto ukupne proizvodnje struje u... Nuklearke proizvode četvrtinu struje u EU, u Srbiji se razmatra izgradnja

Trinaest država članica Evropske unije proizvelo je tokom 2020. godine 683.512 GWh nuklearne električne energije, što čini skoro 25 odsto ukupne proizvodnje struje u EU, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Najveći proizvođač nuklearne energije u EU bila je Francuska (52 procenta ukupne proizvodnje; 353.833 GWh), zatim Nemačka (devet odsto; 64.382 GWh), Španija (devet procenata; 58.299 GWh) i Švedska (sedam odsto; 49.198 GWh). Ove četiri zemlje zajedno su činile više od tri četvrtine ukupne količine električne energije proizvedene u nuklearnim postrojenjima u EU.

U istraživanju Eurostata ističe se da je početkom 2020. godine 13 država članica EU koje proizvode nuklearnu električnu energiju imalo u pogonu ukupno 109 aktivnih nuklearnih reaktora. Tokom te godine, tri nuklearna reaktora su trajno zatvorena – dva u Francuskoj i jedan u Švedskoj. Ipak, Francuska je ostala članica EU koja se najviše oslanja na nuklearnu električnu energiju, koja je činila čak 67 odsto ukupne struje proizvedene u toj zemlji u 2020. godini.

Jedina druga zemlja EU sa više od polovine električne energije proizvedene u nuklearnim elektranama bila je Slovačka (54 procenta). Slede Mađarska (46 odsto), Bugarska (41 procenat), Belgija (39 odsto), Slovenija (38 procenata), Češka (37 odsto), Finska (34 procenta), Švedska (30 odsto), Španija (22 procenta), Rumunija (21 odsto), Nemačka (11 procenata) i Holandija (tri odsto).

Izvor: Eurostat

Nuklearna elektrana u Srbiji?

I Srbija bi u budućnosti mogla da računa na nuklearnu energiju. Iako je na snazi moratorijum o zabrani njihove gradnje, nadležni najavljuju javnu raspravu o gradnji modernih, takozvanih „modularnih nuklearnih elektrana“, ili kupovini udela u nekoj nuklearki u zemljama okruženja. Naime, tri godine posle černobiljske katastrofe, tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je 1989. godine uvela moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, koji je i dalje na snazi pošto ga je Srbija nasledila.

Inače, oko 70 odsto električne energije proizvedene u Srbiji, odnosno 2.500 megavata (MW), potiče iz termoelektrana na ugalj, pokazao je Energetski bilans Republike Srbije za 2019. godinu.

Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) navode da našoj zemlji nedostaje 700 MW, što je u ranijim planovima trebalo da bude pokriveno izgradnjom dve elektrane. Takođe, napominje se i da je cena struje koja dolazi iz nuklearnih elektrana najjeftinija. Stručnjaci smatraju da bi naše potrebe u budućnosti zadovoljio jedan nuklearni kompleks od 1,4 gigavata (GW) instalisane snage, u čiju izgradnju bi trebalo uložiti oko pet milijardi evra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je izjavio da bi bilo dobro da Srbija ima nuklearku, ali da njena izgradnja košta od 12 do 15 milijardi evra kojih, prema njegovim rečima, u ovom momentu nemamo.

Zgrada elektroprivrede Srbije
Foto: Tanjug

U novembru prošle godine je direktor JKP Beogradske elektrane Rade Basta u otvorenom pismu predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i ministarki rudarstva i energetike Zorani Mihajlović pozvao da se razmotri ukidanje moratorijuma. Jeftinija proizvodnja, tehnološki razvoj, energetska stabilnost i bezbednost i zaštita životne sredine neke su od prednosti korišćenja nuklearne energije koje je naveo. Ipak, mnogi stručnjaci podsećaju i na nuklearni otpad, koji je takođe bitna stavka, kao i na još neke manjkavosti takve ideje.

Do sada, koliko je poznato, nisu preduzeti koraci u smeru promene zakona. Prema Ustavu, predlog mogu da podnesu narodni poslanik, Vlada Srbije, Skupština autonomne pokrajine ili grupa od najmanje 30.000 birača.

Protivljenje klasifikaciji nuklearne energije kao zelene

U Nemačkoj opada podrška nuklearnoj energiji, tako da je od 2011. godine ugašeno 11 od 17 reaktora, koliko je tada ova zemlja imala, a građani ne podržavaju ideje o izgradnji novih nuklearnih elektrana, pokazuju podaci sajta World Nuclear.

Vlada Nemačke najavila je da će se usprotiviti predlogu Evropske komisije da nuklearna energija bude uvrštena u spisak održivih izvora energije. Takozvana taksonomija, koju sastavlja EK, smatra se i odobrenjem za državno subvencionisanje određenih ekonomskih aktivnosti i zelenim svetlom za ulagače.

Nemačka ministarka ekologije Štefi Lemke (Steffi Lemke) izjavila je za televiziju ARD da će stav Berlina biti „jasno ne“, ali je i dodala da su šanse za uspešnu blokadu predloga Evropske komisije male, prenosi Euractiv.

Taksonomija je svojevrsna klasifikacija da li je neka privredna aktivnost održiva, i ujedno i ocena da li zaslužuje državne subvencije i preporuka investitorima. U svom predlogu EK je ocenila da je ulaganje u nove nuklearne centrale, ili u obnovu postojećih, pod određenim uslovima održivo i da nije štetno za klimu.

Pet članica EU, predvođene Nemačkom, još prošlog leta uputilo je pismo Evropskoj komisiji zahtevajući da nuklearna energija ostane van EU taksonomije zelenih finansija, odnosno da se ulaganja u tu energiju ne klasifikuju kao zelena.

Pismo su, osim Nemačke, potpisali ministri zaštite životne sredine ili energetike Austrije, Danske, Luksemburga i Španije. Oni su ukazali na „nedostatke“ u izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) Evropske komisije iz aprila. U tom izveštaju se zaključuje da je nuklearna energija bezbedna.

Glavnim lobistom za nuklearnu energiju u EU smatra se Francuska, a u oktobru je upravo na inicijativu Pariza održan sastanak članica koje isto misle o nuklearnoj energiji i gasu u kontekstu taksonomije. Na tom sastanku su bili predstavnici Bugarske, Kipra, Češke, Finske, Francuske, Grčke, Mađarske, Malte, Poljske, Rumunije, Slovačke i Slovenije.

EU trenutno dobija oko 26 procenata energije iz atomskih centrala, a procene su da će se taj udeo do 2050. godine smanjiti na oko 15 odsto.

Da podsetimo, u Austriji nema aktivnih nuklearnih elektrana. Zwentendorf je jedina nuklearna elektrana na svetu koja je izgrađena, ali nikada nije uključena zbog odluke o zabrini korišćenja donete na referendumu krajem osamdesetih godina. Ova zemlja danas aktivno lobira protiv korišćenja nuklearne energije.

U Italiji, gde je moratorijum prestao da važi pre 10 godina, nedavno je ponovo pokrenuta diskusija o izgradnji nuklearki, ali još uvek nema političkog konsenzusa.

  • MADMAX

    14.1.2022 #1 Author

    Nuklearke balkancima nikako!

    Odgovori

  • Mirko Dragicevic

    20.1.2022 #2 Author

    Izgraditi nuklearnu elektranu po mogucnosti sto pre jer Srbija nece imati struje za pet godina.Sve vise se trosi struja u Srbiji.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...