Gas u Evropi nikada nije bio skuplji

Cena prirodnog gasa u Evropi nastavlja da obara istorijske rekorde, nakon što su isporuke iz Rusije spale na minimum. Nakon što je u utorak praktično prekinuto snabdevanje Nemačke ruskim gasom kroz gasovod „Jamal-Evropa“, preko Belorusije i Poljske, Kijev tvrdi da se od ponedeljka kroz gasovod u Ukrajini, Evropi isporučuju minimalne količine gasa.

Gasna kriza je na vrhuncu samo nekoliko dana uoči Božića po gregorijanskom kalendaru, a cena januarskih fjučerska gasa na TTF čvorištu u Holandiji porasla je na blizu 2.200 dolara za 1.000 kubnih metara, odnosno 187,47 dolara po MWh, prenosi TASS. Cena gasa u Evropi porasla je u utorak za 25 odsto, a od početka 2021. godine ukupno za više od 800 procenata.

Tržište je reagovalo na smanjenje ponude u zimskim uslovima rastom cena. Prema navodima FT, brodovi natovareni američkim LNG gasom za azijsko tržište, masovno skreću sa kursa prema evropskim terminalima gde dobijaju značajno bolju cenu. Za to vreme Kremlj tvrdi da prekid isporuka ruskog gasa nema veze sa politikom, već da je isključivo reč o ekonomiji.

„Ovo je isključivo komercijalna situacija. Za detalje treba da se obratite Gazpromu“, rekao je portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, koga su novinari pitali da li je ova situacija u vezi sa činjenicom da gasovod „Severni tok 2“ još nije pokrenut, prenosi Advance, pozivajući se na Moscow Times. „Ne, to nema nikakve veze“, naveo je Peskov.

Teško je, međutim, pretpostaviti da zaista ne postoji veza između drastičnog smanjenja isporuka gasa i Rusije sa izuzetno napetom situacijom na istoku Evrope. I sa zapadnim odbijanjem ruskih bezbednosnih zahteva koji se tiču obećanja da se NATO neće širiti dalje prema ruskim granicama, kao i sa obustavom sertifikacije gasovoda „Severni tok 2“.

To je na izvestan način potvrdilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, čija je portparolka Marija Zaharova navela da su „provokativne aktivnosti NATO zemalja u Crnom moru zasnovane na divljoj alergiji SAD na projekat gasovoda Severni tok 2“, koji je koristan za celu Evropu. Ranije je raketni razarač „Arleigh Burke“ američke ratne mornarice ušao u Crno more zbog zajedničkih NATO operacija.

Podsetimo, Moskva je ranije ovog meseca zatražila od NATO i posebno od SAD pisane garancije da se neće širiti dalje na istok, posebno na Ukrajinu. Takođe, Rusija je zatražila od NATO i SAD da se obavežu da neće da raspoređuju trupe u evropskim zemljama koje nisu pripadale NATO pre 1997. godine, što obuhvata sve zemlje nekadašnjeg Varšavskog pakta.

SAD i NATO su nagovestili da neće pružiti Rusiji tražene garancije, a nova nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht (Christine Lambrecht) izjavila je da „NATO ne sme da dozvoli Rusiji da diktira kako bi NATO članice trebalo da se pozicioniraju“. Moskva je istakla da se zalaže za pregovore, ali i da je jedina alternativa tome „vojno-tehnički“ odgovor Rusije.

Odnosi sa NATO došli su do „trenutka istine“, ocenjuju ruske diplomate, ističući da su ekstremno razočarani reakcijom na zahteve njihove zemlje. Ako se gasna kriza posmatra u kontekstu ukupnih odnosa Rusije sa Zapadom, onda bi teško moglo da se očekuje da će se ona rešiti bez velikog geopolitičkog dogovora.