veliki broj televizija u trci za četiri frekvencije

Glavni „krivac“ za popularnost nacionalnih frekvencija je profit koji omogućavaju

BiznisSrbijaU fokusuVesti

26.7.2022 16:37 Autor: Stefan Petrović 1

Glavni „krivac“ za popularnost nacionalnih frekvencija je profit koji omogućavaju Glavni „krivac“ za popularnost nacionalnih frekvencija je profit koji omogućavaju
Na aktuelni konkurs za četiri televizijske i četiri radijske nacionalne frekvencije koji sprovodi Regulator elektronskih medija (REM) prijavilo se, prema pisanju medija, 14 televizija,... Glavni „krivac“ za popularnost nacionalnih frekvencija je profit koji omogućavaju

Na aktuelni konkurs za četiri televizijske i četiri radijske nacionalne frekvencije koji sprovodi Regulator elektronskih medija (REM) prijavilo se, prema pisanju medija, 14 televizija, a konačan broj prijava biće saopšten kada bude utvrđena lista kandidata koji ispunjavaju sve kriterijume.

Nacionalnu frekvenciju trenutno imaju četiri komercijalne televizije: Pink, Hepi, Prva i B92, a peta frekvencija je već devet godina neraspoređena, dok su za novu dodelu konkurisale televizija Pink, Hepi, Vesti, BK, Una, Nova S, N1, Prva, B92, Kopernikus, TV2, TV K1, TV Tanjug i Kurir TV.

Inače, prema Zakonu o elektronskim medijima, rok za donošenje odluke o izdavanju dozvole traje 30. dana od dana završetka konkursa, a iz REM-a su u odogovoru na pitanje Demostata rekli da će frekvencije biti dodeljene do 4. avgusta, kada ističu dozvole iz prethodnog ciklusa.

Da li će, i na koji način, nakon što dodela frekvencija bude završena biti promenjena medijska slika u Srbiji je pitanje za nagađanje, kaže u razgovoru za Biznis.rs Srećko Mihajlović iz Demostata.

„Mi, nažalost, nemamo istraživanja koja bi nam rekla šta javnost misli o tome ko bi trebalo ili ne bi trebalo da dobije frekvenciju, tako da bi ranija priča o eventualnoj promeni medijske scene bila u domenu nagađanja“, kaže naš sagovornik.

On dodaje i da je donošenje odluka na osnovu gledanosti određene televizije nepouzdano, zbog toga što gledanost nije dovoljan indikator jer, kako kaže, kanali nisu u istom položaju.

„Neke televizije mogu da gledaju svi iz ovog ili onog razloga, dok su neke slabo dostupne većini i može da ih gleda tek ukoliko za to i plati“, objašnjava Mihajlović.

Glavni istraživač Demostata dalje naglašava da je očigledna nejednakost između različitih medija u Srbiji i da bi na njenom otklanjanju trebalo da rade institucije što, konstatuje, sada nije slučaj.

Na naše pitanje zbog čega su, ipak, nacionalne frekvencije toliko popularne, o čemu govori broj pristiglih prijava na konkurs koji će dobiti samo četiri televizije, odnosno da li se radi o ekonomskom aspektu, Mihjalović odgovara pozitivno.

„Veliki broj prijava sigurno govori u prilog tome jer, da nije tako, ne bi postojala jagma za frekvencijama“, napominje naš sagovornik.

Nacionalne frekvencije, prema njegovim rečima, omogućavaju dostupnost televiziji i čitavom njenom sadžaju najvećem broju stanovnika, što sugeriše i dobar „rejting“ reklamnog prostora, odnosno veliki broj dobro plaćenih reklama koji su jedan od najvažnijih izbora finansiranja komercijalnih televizijskih stanica.

Ni građani se ne pitaju o dodeli frekvencija

Mihajlović dodaje i da građani „nisu adresa“ koja bi se na bilo koji način pitala o tome koja bi televizija mogla da dobije nacionalnu frekvenciju, navodeći u prilog tome prošlogodišnje istraživanje Demostata koje je pokazalo da građani, čak i pristalice vladajućih stranaka, smatraju da nemaju svi društveno-politički akteri ravnopravan pristup medijima, a misle da bi to upravo trebalo da bude slučaj.

„Čak i oni koji glasaju za vladajuću koaliciju smatraju da raspodela frekvencija nije u redu i misle da politički akteri treba da budu ravnopravni u mogućnosti nastupa na televiziji. Mislim da treba prihvatiti stav javnog mnjenja da mogućnosti nastupa na televiziji treba da budu jednake za sve aktere društvenog i političkog života“, zaključuje Mihajlović.

Daljinski upravljač
Foto: Pixabay.com

Koliko je nacionalna frekvencija dobar poslovni put?

Kako je u nedavnom razgovoru za Biznis.rs rekao jedan od osnivača Radija B92, bivši generalni direktor i predsednik Upravnog odbora RTV B92 dr Saša Mirković, za pojedine televizije je od suštinskog značaja da li će dobiti nacionalnu frekenciju ali da, iako donosi pretpostavke za velike prihode, to ide u paketu i sa ogromnim troškovima.

„Njihov poslovni model zasniva se na programskoj ponudi, masovnoj gledanosti, prihodima od oglašivača, ali i nemaloj finansijskoj naknadi od strane kablovsko-distributivnih operatera koji ih poseduju u ponudi. Ipak, emitovanje na nacionalnom nivou sa sobom nosi i niz drugih obaveza poput mnogo većih kadrovskih, programskih i tehničkih ulaganja, odnosno troškova koje nemaju pružaoci medijskih usluga (PMU) sa dozvolama za regionalno pokrivanje“, rekao je Mirković.

Zbog toga je i, kako je rekao, razlika u prihodima između televizija sa nacionalnom frekvencijom i onih koji je nemaju velika, ali su i troškovi veći.

Prema njegovim rečima, i kablovski emiteri mogu da budu veoma profitabilni, što diktira njihova gledanost, zavisnost od oglašivača, a najviše vrsta ugovora koji su zaključili sa distributerom programa. Upravo zbog toga, a o čemu govori i broj pristiglih prijava na ovaj konkurs, izgleda da vlasnici televizija u nacionalnoj frekvenciji ipak vide „sigurnu luku“.

Kriterijumi za dodelu nacionalne frekvencije

Uslovi javnog konkursa za dodelu nacionalne frekvencije definisani su Zakonom o elektronskim medijima i Pravilnikom o postupku izdavanja dozvole za pružanje medijske usluge na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Pomenuti Pravilnik najpre obuhvata minimalne tehničke uslove koji se odnose na neophodnu opremu i druga tehnička sredstva koja omogućavaju kvalitetnu proizvodnju, prenos i emitovanje programa, ali i čuvanje emitovanog sadržaja. Minimalni prostorni uslovi odnose se na obavezu emitera da u okviru poslovnog prostora obezbedi odvojene prostorije za sve zaposlene uključene u porces „stvaranja televizije“, od novinara, do marketinške službe. Minimalni kadrovski uslovi podrazumevaju odgovornog urednika i određeni broj lica za porizvodnju programa – od dva za teritoriju na kojoj prema zvaničnim statističkim podacima živi do 50.000 stanovnika, do 15 za teritoriju na kojoj prema zvaničnim statističkim podacima živi više od 500.000 stanovnika.

Kada je reč o opštim minimalnim programskim uslovima, pružalac medijske usluge je dužan da emituje program koji je u skladu sa programskim konceptom koji je istakao prilikom dostavljanja dokumentacije na konkurs. Među pomenutim obavezama, shodno Zakonu o elektronskim medijima, stoje i:

  • Da se obezbedi obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje
  • Da se oprinese podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana
  • Da se obezbedi kvalitetan program u pogledu sadržaja sa tehničkog stanovišta, primenjujući međunarodne i nacionalne standarde
  • Da se medijska usluga pruža na način kojim se poštuju ljudska prava a naročito dostojanstvo ličnosti
  • Da svoj program i sadržaj učini dostupnim osobama oštećenog sluha, odnosno vida
  • Da poštuje zabranu političkog oglašavanja van izborne kampanje, pre početka izborne kampanje da objavi tarife za političko oglašavanje, a u toku izborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije. Kriterijumi po kojima se određuje cena političkog reklamiranja i uslovi plaćanja moraju da važe za sve kandidate na izborima i sve podnosioce proglašenih izbornih lista, odnosno predlagače proglašenih kandidata i moraju da budu objavljen
  • Da strane programske sadržaje namenjene deci predškolskog uzrasta sinhronizuje na srpski jezik ili jezike nacionalnih manjina

U skladu sa propisanim uslovima, pružalac medijske usluge mora da ima informativni, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni i program za maloletnike, dok udeo informativnog u ukupnom programu ne sme biti manji od 10 odsto na godišnjem nivou, pri čemu svakodnevno mora da emituje program vesti, a najmanje 50 odsto informativnog programa mora činiti sopstvena produkcija medija.

REM, na osnovu ocene ispunjenosti kriterijuma, utvrđuje u kojoj meri će podnosilac prijave doprineti ostvarivanju kvaliteta i raznovrsnosti programskih sadržaja u zoni pokrivanja za koju je raspisan javni konkurs, odnosno u kojoj bi meri podnosilac emitovao kvalitetan program, obezbedio optimalne uslove za emitovnje istog, te da li poštuje propisane etičke standarde,.

  • Ceca

    26.7.2022 #1 Author

    Bilo bi dobro da izbor bude posten za promenu

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...