Globalna kriza preti da uspori privredni rast

Uprkos globalnoj krizi izazvanoj geopolitičkim dešavanjima i pandemiji, Srbija je, nošena visokim ekonomskim rastom od 7,5 odsto prošle godine, i dalje zadržala privredni rast koji je viši od proseka Evropske unije, ocena je učesnika panela na temu „Poslovanje u krizi – makroekonomski pogledi“.

U narednom periodu srpska privreda suočiće se sa izazovima poput kontrole i zauzdavanja inflacije, energetskom krizom, ali i sa prelivanjem problema sa kojima se suočava EU, koja je Srbiji najveći investitor i spoljnotrgovinski partner sa oko 60 odsto trgovinske razmene. U tom svetlu, očekuje se nastavak monetarnih mera koje će kao posledicu imati rast cene zaduživanja, pa period „jeftinog“ novca ostaje iza nas, saopštila je Američka privredna komora (AmCham).

Imajući u vidu ove izazove, predsednik komore Stefan Lazarević istakao je da će fokus AmChama u budućem periodu biti reformski procesi koji mogu brzo da dovedu do modernizacije društva i značajnijeg unapređenja poslovne klime u Srbiji.

On se nada da će AmCham sa novom vladom intenzivno raditi na nastavku digitalne transformacije države i privrede, sprovođenju agende za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, daljem unapređenju zdravstva, kao i regionalnim poslovnim integracijama, kroz inicijative poput Otvorenog Balkana.

Inflacija ključni problem za privredu

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke kao jedan od ključnih problema za privredu navode inflaciju i očekuju nastavak inflatornog perioda na kratak rok.

Panelisti su komentarisali procene Evropske Komisije (EK) da će Srbija ovu godinu završiti sa inflacijom od 11,5 odsto, a iduću na oko osam odsto. Kada je reč o prognozama rasta BDP-a, EK za Srbiju predviđa rast od tri odsto i tu Srbija stoji malo bolje od proseka EU (2,7 odsto) za ovu godinu, a očekivanja za narednu su opet u korist Srbije koja cilja 2,5 odsto u odnosu na 1,5 odsto EU. Jako veliki broj faktora utiče na ovakve procene EK te u tom smislu kretanja u budućnosti treba sagledavati uzimajući u obzir aktuelna globalna dešavanja.

“Što se tiče fiskalne pozicije, prilivi u budžet su na dobrom nivou, naročito od PDV-a i kao posledica mera e-fiskalizacije, ali su sa druge strane veliki izazovi na strani uvoza energenata. Ako poredimo Srbiju sa zemljama centralne i jugoistočne Evrope, Srbija je umereno zadužena. Sa dugom od blizu 60 odsto BDP-a, nalazi se iza Slovačke, Slovenije, Mađarske i Hrvatske”, navode u AmChamu.

Zato smatraju da je u tom kontekstu, a pri izboru javne potrošnje, važno da država nastavi da investira u velike infrastrukturne projekte, kao i da nastavi sa opreznom fiskalnom politikom kako se javni dug ne bi dalje povećavao, a u skladu sa namerama najnovije fiskalne strategije Vlade Republike Srbije.

Ukoliko mere države za suzbijanje negativnih efekata krize budu neophodne za pomoć privredi i stanovništvu, preporuka panelista je da ovoga puta budu targetirane, kako se ne bi pravili veliki budžetski izdaci.