Globalna nestašica hrane nije realna

„Ako govorimo o katastrofalnom scenariju koji bi podrazumevao da dođe do globalne nestašice hrane, on nije realan“, rekla je gostujući na N1 profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natalija Bogdanov.

Radmilo Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji, dodaje da kada sa tržišta izađe jedan tako veliki ponuđač kao što je Ukrajina, onda mora doći do cenovnih problema. Član tima Svetskog programa za hranu, koji je 2020. dobio Nobelovu nagradu za mir, Nenad Grković, upozorava da se povećava broj ljudi koji je na ivici umiranja od gladi.

Bogdanov navodi da su u sukobu dve zemlje koje su najveći izvoznici hlebnih žita, ulja i mineralnih đubriva. Podseća da smo već imali prehrambene krize – 2008. godine, kada je počinjala ekonomska kriza, kao i za vreme pandemije.

„U ovom momentu broj zemalja koji ima različite tipove restrikcija uvoza i izvoza nije toliko veliki, ali ono što se prvi put desilo u aprilu, 17 odsto ukupnog izvoza kalorija je pod embargom. To je strašno mnogo. U poslednjih nekoliko nedelja taj procenat je manji, zemlje relaksiraju politike, ali je i dalje veći nego 2008. godine i znatno veći kada je bila korona kriza. Mi smo u trećoj godini prehrambene nestabilnosti, počelo je sa pandemijom. Očekivali smo, kako je kriza počela da popušta, da će 2022. godina biti prilika da zemlje obnove zalihe, da se uspostave nova tržišta“, kaže ona.

Profesor Pešić naglašava da nije dobro širiti paniku, jer ona utiče na inflatorna očekivanja.

„Trudimo se da budemo oprezni, ali je činjenica da je jedan veliki učesnik otišao s tržišta, što će uticati na cene. Postoji opravdani strah da će doći do stagflacije. Kada izađe sa tržišta veliki ponuđač, kao što je Ukrajina, koja je 42 odsto zejtina nudila 2019. godine, koja je 16 odsto kukuruza izvozila, 9,5 odsto pšenice, kada tako veliki igrač izađe onda mora doći do cenovnih problema. Imaćemo šok na strani ponude“, objasnio je.

Član tima Svetskog programa za hranu koji je 2020. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, Nenad Grković, upozorio je da se povećava broj ljudi koji je na ivici umiranja od gladi.

„Pre pandemije na svetu je bilo 135 miliona ljudi na rubu gladi. Nakon pandemije ta brojka se udvostručila, naše procene govore o 270 miliona ljudi. Otkada je rat počeo, ako se nešto ne uradi, do kraja godine će biti 345 miliona ljudi na ivici umiranja od gladi. To je efekat koji će zahvatiti najsiromašnije države. Cene hrane, goriva, đubriva skaču. Tu cenu će neki moći da plate, ali najsiromašniji neće. U Južnom Sudanu 7,8 miliona ljudi ne zna da li će imati hranu svakog dana. Svetski program hrane je alarmirao svet da se nešto mora uraditi, da se raspodeli hrana i da najsiromašniji ne budu ostavljeni da umru od gladi“, kaže Grković za N1.