Godina u kojoj su se ljudi borili za vazduh, vodu i zemlju

Prošla godina bila je jedna od najburnijih kada je reč o ekologiji. Čini se da je pandemija korona virusa dodatno doprinela podizanju svesti o očuvanju životne sredine, te su se tokom 2021. godine građani više angažovali oko ekoloških pitanja.

Krajem godine, na međuvladinoj konferenciji Srbije sa Evropskom unijom u Briselu je 14. decembra zvanično otvoren Klaster 4 – ‘Zeleni dogovor i održiva povezanost’, u okviru kojeg se nalazi i Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene. Prema rečima ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović, to predstavlja potvrdu napretka naše zemlje u ovoj oblasti, a ulazak u proces pregovaranja važna je vest za Srbiju, jer će omogućiti da se unapredi stanje životne sredine, kroz veća ulaganja u zelene projekte.

Evo koji su još ekološki događaji obeležili 2021. godinu.

Novi zakoni i izmene i dopune zakona

U prošloj godini usvojene su izmene i dopune postojećih, kao i novi zakoni u oblasti ekologije, ali i pojedini propisi koji imaju veze sa ovim sektorom. To su Zakon o biocidnim proizvodima, izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, zatim izmene Zakona o eksproprijaciji i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Bitno je pomenuti i Zakon o vodama koji su, kao i prethodno navedene, stručnjaci ocenili kao sporan po više tačaka.

Subvencije države za solarne panele, stolariju…

Jedan pozitivni pomak u sektoru ekologije, ali i energetike, bile su subvencije koje je država obezbedila tokom 2021. godine. U pitanju su projekti koji su u toku ili su završeni, a ima i onih za koje će ponovo biti raspisani konkursi.

U pitanju su program za zamenu stolarije, fasadne izolacije ili ugradnju kotlova, zatim podsticaji za postavljanje solarnih panela, subvencije za električna vozila, konkurs za kuće na selu, zatim za bicikle…

Ekološki ustanak

Pokret ujedinjenih inicijativa, organizacija, grupa i, kako sami kažu – savesnih pojedinaca, bori se „za naše vode, vazduh, zemlju i dostojanstvo ljudi“. Okupljeni oko ovog masovnog događaja ističu da oko zdrave životne sredine i zdravlja ljudi nema kompromisa.

Nikola Kolja Krstić iz organizacije Tvrđava iz Smedereva posebno je izdvojio prvi Ekološki ustanak u aprilu, zbog „ogromnog broja ljudi na ulici“ i jer su se tada prvi put sve ekološke organizacije (42) u Srbiji ujedinile ispred zajedničkih zahteva.

„Takođe bih izdvojio i Ekološki ustanak broj dva, koji je ekološke teme definitivno nametnuo u medijima kao najvažnije u javnom diskursu“, naveo je Krstić u razgovoru za Biznis.rs.

Protesti za bezopasan vazduh

Ovi protesti okupili su više hiljada ljudi i organizovani su tokom 2021. godine tri puta u Beogradu i po jedan u Novom Sadu i Kragujevcu, kako bi se ukazalo na potrebu za sistemskim rešenjima za najzagađeniji vazduh u Evropi.

Protest Eko straže u januaru prošle godine u Beogradu, prema rečima Nikole Krstića, najavio je ‘vruću’ ekološku godinu, a ostavljen je utisak sjajne energije nekoliko hiljada ljudi. Kako je istakao Bojan Simišić iz Eko straže, treći protest bio je i jedan od najmasovnijih skupova u Evropi koji je ikad napravljen.

„Ekološki (negativni) utisak godine jeste potpuni nedostatak sistemskog rešenja i strateškog odlučivanja, kao i stvarnog pogleda u budućnost. Problemi se rešavaju tačkasto, ac hoc, negde se pojavi problem, pa se gasi požar na jednom mestu, dok se na deset drugih mesta otvaraju novi požari. Dok se svet sprema na adaptaciju i ublažavanje klimatskih promena, mi se ubeđujemo da li je vazduh čist ili nije“, ocenio je Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

Blokade ‘Kreni-promeni’ zbog izmena zakona

Počev od 27. novembra prošle godine, subotom su od Beograda, preko Subotice i Užica do Niša organizovane blokade puteva zbog usvajanja izmena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu. Izmene bi omogućile državi da po hitnom postupku oduzme imovinu u privatnom vlasništvu i za to isplati naknadu vlasniku – ukoliko je oduzimanje imovine potrebno zbog projekata od javnog interesa.

„Brzinske izmene zakona pogubnih za sve građane države Srbije, koji predviđaju štetne promene u sprovođenju i organizovanju referenduma i izmene zakona o eksproprijaciji, otuđivanju imovine građana zarad pogubnih rudarskih i industrijskih projekata, izveli su više od 100.000 ljudi na ulice, na blokade glavnih puteva širom države, protestne šetnje u Beogradu i skupove na zapadu Srbije, u Šapcu i Loznici“, podseća ekološka aktivistkinja i pokretač organizacije Trash Hero u Srbiji, Dragana Katić.

Aktivisti i građani su protiv projekta ‘Rio Tinto’, zainteresovanog za eksploataciju rude jadarit na zapadu Srbije, jer smatraju da bi ugrozio životnu sredinu.

„Mnogo ekoloških događaja je obeležilo ovu godinu, borili smo se za vazduh, za reke, za zemlju, život ekološki svesne osobe se u godini iza nas pretvorio u ‘zaštitimo’ i ‘odbranimo’. Ipak, najsnažniji utisak je uključivanje građanstva i javnosti u problematiku oko rudnika litijuma, iako je delovalo da se sudbina meštana Jadra i Rađevine tiče samo njih. Kao da su upravo nedostatak, nejasnost i nepreciznost informacija koje dobijamo od institucija i sa javnih servisa naveli ljude da sami istražuju i preispituju kolika bi zapravo šteta bila ako bi rudnik proradio, kada su već sama istraživanja napravila ovolike probleme“, izjavila je naša sagovornica.

Bojan Simišić iz Eko straže ocenio je da su blokade odgovor na to što je ceo sistem pokazao da neće da ispuni građanima ono što su tražili. Nikola Kolja Krstić iz Pokreta Tvrđava istakao je i sjajnu energiju ovih protesta uz mnogo mladog sveta, i konačno – malu pobedu povlačenjem zakona.

Akcija ‘Zavrni rukave’

Treća akcija čišćenja „Zavrni Rukave“, koju su organizovala ekološka udruženja i organizacije na nivou Srbije, okupila je 25. aprila građane na više od 50 lokacija, gde je bilo oko 2.500 ljudi, što je bila najveća akcija čišćenja u Srbiji.

Ljudi širom zemlje, koji imaju razvijenu ekološku svest, sakupljali su već u više navrata razne vrste otpada među kojima dominira plastična ambalaža, ali ima svega – od garderobe, obuće, kućnih aparata, starih guma, televizora, opreme za prskanje pesticida, do mušema, pa čak i aparata za astmu.

Ove godine održano je sedam akcija ‘Zavrni rukave’, a godinama unazad akcije čišćenja vršile su i razne ekološke organizacije pojedinačno, od kojih se posebno ističe Trash Hero.

Fokus na otpadu od hrane

Kad je reč o cirkularnoj ekonomiji, jedna od tema koja je obeležila godinu je otpad od hrane. Prema rečima urednice portala Centar za promociju cirkularne ekonomije Marije Dedić, odlična vest je da je ova tema sve više u fokusu javnosti jer je bacanje hrane ekološki, ekonomski i društveni problem.

„U porastu je broj aplikacija čiji je cilj smanjenje otpada od hrane, pokrenuta je kampanja ‘Spasimo hranu, spasimo humanost’, čiji je cilj da poveća svest građana o problemu bacanja hrane i nedovoljnim donacijama hrane. Počela je sa radom prva digitalna platforma za donaciju hrane u Srbiji ‘Tanjir po tanjir’. Ipak, PDV na donacije hrane i dalje nije ukinut, pa se mnogima više isplati da bace hranu nego da je poklone. Nadamo se da će u narednoj godini to biti rešeno“, izjavila je naša sagovornica.

U širem ekološkom smislu, kako Dedić kaže, 2021. godinu su obeležili ekološki protesti, teme o zagađenju vazduha, vode i zemlje, donošenje zakona čiji je cilj energetska tranzicija Srbije, kao i otvaranje Klastera 4 u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Njen utisak je da su u prošloj godini građani Srbije pokazali da je zaštita životne sredine visoko na listi njihovih prioriteta.

Vetroparkovi u Srbiji

Okretanje ka obnovljivim izvorima energije ogleda se i kroz najave za izgradnju vetroparkova. Naime, u 2021. godini Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj je kompaniji Enlight K2 Wind izdao dozvolu za izgradnju novog vetroparka Pupin, u okviru već postojećeg elektroenergetskog kompleksa u blizini Kovačice.

Vetroelektrana Kovačica proizvodi električnu energiju za oko 68.000 domaćinstava, počela je sa radom 2019. godine u južnom Banatu, u jednom od najvetrovitijih područja Srbije. Sastoji se od 38 vetro-turbina, proizvodi električnu energiju za 68.000 domaćinstava i doprinosi smanjenju ugljen-dioksida (CO2) za 250.000 tona godišnje.

Ekološka crna tačka Evrope

Đubrište na kome se, prema nekim procenama, godišnje odlagalo oko 510.000 tona smeća, u avgustu prošle godine otišlo je u penziju posle 44 godina rada. Jedan od najvećih svetskih nesanitarnih otpada, nekadašnja gradska deponija u Vinči, posle požara koji je izbio u avgustu i trajao više od dve nedelje, prekrivena je slojem zemlje kako bi se koliko-toliko sprečila mogućnost izbijanja veće nekontrolisane vatre. U narednim godinama predviđena je njena sanacija, pa bi kada sve bude završeno ova stara deponija trebalo da postane zelena površina.

Ostala važna ekološka dešavanja

Nikola Kolja Krstić iz Pokreta Tvrđava dodao je da je za stanovnike Smedereva posebno važno što je Pokret Tvrđava uradio analizu kancerogene prašine iz Radinca i nepobitno utvrdio prisustvo opasnih teških metala u njoj.

„Takođe, objavili smo medicinsku dokumentaciju iz smederevskog doma zdravlja koja pokazuje da je stopa novoobolelih od malignih bolesti skočila 400 odsto u periodu od 2011. do 2019. godine. U ozbiljnoj državi bi zbog toga pala vlada“, ocenio je naš sagovornik.

Negativni ekološki događaji

Ekološka aktivistkinja Dragana Katić izdvojila je nekoliko događaja koji su obeležili ekologiju u negativnom smislu tokom prošle godine i zaključila da su „građani cele Srbije pokazali da im je stalo, da su svesni, savesni i odgovorni, mudri i da neće nasedati na laži i obmane“.

• Prodaja i privatizacija instituta Jaroslav Černi
• Produžetak dozvola za rad umesto obustavljanja rada stranim kompanijama zagađivačima koje ne ispunjavaju ni osnovne ekološke standarde
• Eksplozije na termoelektranama i nestručnost u planiranju električne efikasnosti
• Prekratki rokovi za komentare na dokumente rasprava
• Strategija upravljanja otpadom koja ni za narednih pet godina nema u ciljevima direktivu o jednokratnoj plastici, ali zato ima uvoz opasnog otpada, iako nemamo postrojenja za tretiranje istog