Hrvatska dobila zeleno svetlo, od 2023. godine prelazi na evro

Hrvatska će od 1. januara 2023. godine postati dvadeseta članica evrozone, baš kako je krajem 2021. i najavila vlada u Zagrebu, pošto je Evropska komisija ocenila da zadovoljava konvergencijske kriterijume.

Naime, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) rekla je da je Hrvatska napravila značajan korak prema prihvatanju evra, za manje od deset godina od ulaska u Evropsku uniju. Ona je dodala da će ulazak u evrozonu hrvatsku privredu učiniti jačom, doneti koristi građanima, preduzećima i društvu uopšte, te da će i evro postati jači, prenosi agencija Beta.

Istog mišljenja je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, jer je prema njegovim rečima ulazak Hrvatske u evrozonu pun pogodak za tu zemlju.

“Biti članica Evropske monetarne unije (EMU) je jako dobra stvar. Hrvatska će postati deo jednog šireg tržišta i neće imati problema, jer ako niste deo te zone onda trpite neke posledice, a kada ste deo jedinstvene monetarne unije trgujete u domaćoj valuti. Za Hrvatsku će evro postati domaća valuta. Komšije nemaju potrebu da brane evro kao Srbija. Rast cena uz promenu kursa dešava se u zemljama gde postoji plivajući kurs“, objasnio je profesor Savić u nedavnom razgovoru za Biznis.rs.

On smatra da Hrvatska neće imati većih problema pri promeni valute, jer se kurs neće menjati ulaskom u Evropsku monetarnu uniju.

„Njima se neće promeniti kurs evra onog trenutka kada uđu u EMU, neće im trebati više kuna za evro. Naprotiv, tada će evro biti jedinstvena valuta i za njih, a njegovo kretanje kontroliše Evropska monetarna unija. Naravno, tu postoje neke oscilacije, prema dolaru, funti, jenu, ali one su neznatne. Pošto turizam čini jednu četvrtinu hrvatskog BDP-a to će im samo olakšati posao, jer su i do sada ljudi plaćali u evrima, za šta je bilo potrebno konvertovanje. Mislim da će za Hrvatsku to biti pun pogodak“, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Dvojno iskazivanje cena

Kako su ranije za Biznis.rs objasnili iz hrvatskog Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja, obaveza dvojnog iskazivanja cena – u kunama i u evrima, počinje prvog ponedeljka u mesecu koji sledi nakon meseca u kojem će proteći 30 dana od dana objave odluke Saveta Evropske unije o usvajanju evra, i završava se nakon 12 meseci od datuma uvođenja evra.

„Poslovni subjekti mogu i ranije početi dvojno iskazivanje cena, tačnije od dana koji sledi nakon dana objave odluke Saveta Evropske unije o usvajanju evra, uz pretpostavku da su ostvareni svi tehnički preduslovi za to“, navode iz nadležnog ministarstva.

Ono što izaziva najviše polemika, kako među hrvatskim građanima, tako i u regionu, jeste pitanje da li će cene koje su već više zbog inflacije dodatno rasti zbog promene valute.

Član ekonomskog saveta udruženja Glas poduzetnika profesor Boris Podobnik u razgovoru za Biznis.rs kaže da će do leta, u zavisnosti od odluke vlade, sa nekim izuzecima, većina proizvoda i usluga morati da ima cene istaknute i u kunama i u evrima, kako bi građani u prelaznom periodu dobili osećaj za cene u evrima koji bi trebalo da postane zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2023. godine.

“Uvek je prisutan strah da bi uvođenje nove valute mogao pratiti i rast cena, što se i dogodilo u slučaju svih drugih članica koje su ulazile u evrozonu. Zato je vrlo verovatno da se to dizanje cena ponovi i u Hrvatskoj, posebno kod onih koji nisu dužni da pokazuju dvojne cene. Drugi razlog zašto očekujemo veće cene je inflacija koja je u poslednjem mesecu prošle godine iznosila visokih 5,5 odsto, mada će jasno biti niža kada se računa na godišnjem nivou. Nadležni u Hrvatskoj ističu da ako do većeg povećanja cena i dođe, to povećanje će biti samo trenutno i brzo će ga konkurencija tržišta vratiti u normalu”, ističe profesor Podobnik.

U 2023. godini plaćanje roba i usluga i u kunama će biti moguće samo prve dve nedelje, ali će se kusur vraćati u evrima.

Evropska komisija je objavila da Hrvatska ispunjava uslove za uvođenje evra i da će o izveštaju i predlozima evrogrupa raspravljati na sastanku 16. juna, a da će zatim uputiti preporuku Savetu za ekonomske i finansijske poslove (ECOFIN), koji će, kako se očekuje, dan kasnije (17. juna) dati političku saglasnost.

Potom će političku saglasnost dati čelnici država članica na svom samitu 23. i 24. juna, a onda će Evropski parlament na plenarnoj sednici od 4. do 7. jula dati mišljenje o tim predlozima.

Konačnu odluku usvajanjem zakonodavnih akata će doneti ECOFIN na sastanku 12. jula. Tada će biti doneta uredba o pristupanju Hrvatske evropodručju i uredba po kojoj će se menjati kune za evro.

Hrvatska kuna je u julu 2020. godine uključena u Evropski kursni mehanizam (ERM II) po središnjem paritetu jedan evro za 7,53450 kuna. Očekuje se da će to biti i konačni kurs konverzije.