Uvođenje evra nije dodatni inflatorni pritisak

Potpredsednik vlade i ministar finansija Hrvatske Zdravko Marić i guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić iskazali su optimizam po pitanju ispunjenja nivoa inflacije za ulazak Hrvatske u evrozonu, pri čemu je Vujčić rekao i da bi bilo čudno zahtevati od zemlje nižu stopu inflaciju od one koja je trenutno u evrozoni.

Govoreći na 15. sednici Nacionalnog veća za uvođenje evra kao službene valute u Republici Hrvatskoj, Marić je podsetio da je Vlada Republike Hrvatske pre nekoliko dana poslala u Brisel program konvergencije, pa se tako sada očekuje ocena konvergencije i izveštaj koji će objaviti Evropska centralna banka (ECB) i Evropska komisija, nakon čega bi trebalo da usledi testiranje tzv. mastriških kriterijuma, pri čemu je najveći fokus na inflaciji, prenosi Seebiz.

Marić je napomenuo je da je prosečna inflacija u Hrvatskoj za prva tri meseca iznosila 6,3 odsto, što je tačno na nivou proseka evrozone, a blago ispod proseka Evropske unije.

Mastriški kriterijumi odnose se na stabilnost kursa, stabilnost cena, stabilnost kamatnih stopa, uz dva važna indikatora koja se tiču javnih financija – deficit budžeta i javni dug.

Prema dogovoru iz Mastrihta, pojasnio je Marić, gleda se stopa inflacije u poslednjih 12 meseci, ali ne u odnosu na prosek svih, već tri zemlje s najnižom stopom inflacije. U praksi, to znači da bi stopa inflacije u Hrvatskoj smela biti veća najviše za 1,5 procentnih poena u odnosu na prosečnu stopu inflacije u tri zemlje Unije s najnižom inflacijom.

Inače, ciljani datum za ulazak Hrvatske u evrozonu je 1. januar 2023. godine.

U izjavama nakon sednice, Marić je rekao da se glavna zabrinutost građana oko evra odnosi na rast inflacije zbog zaokruživanja cena „na više“, ali i još jednom podsetio da je inflatorni efekt od uvođenja evra kod sedam zemalja koje su ga zadnje uvele iznosio u prosjeku 0,2-0,4 procentna poena, jednokratno u prvoj godini.

S obzirom da vlada prognozira ovogodišnji rast inflacije od 7,8 odsto, to je puno više no što bi sam čin uvođenja evra mogao i trebao doprineti samoj inflaciji, rekao je Marić.

Podsetio je i na obavezu dvojnog iskazivanja cena, a važnom je apostrofirao i ulogu civilnog društva, odnosno udruženja za zaštitu potrošača, koje bi se trebale aktivirati u praćenju cena, a kako bi se sprečio „lov u mutnom“ i njihovo neopravdano podizanje.

Vujčić: Važnost članstva u evrozoni u vremenima krize

Guverner Vujčić je istakao da nikada do sada referentna vrednost koju zemlja mora da zadovolji kako bi ušla u evrozonu nije bila niža od proseka inflacije u samoj evrozoni.

„Ako to bude tako, onda bi i Hrvatska morala da zadovolji iste kriterijume jer bilo bi pomalo čudno zahtevati od zemlje da ima nižu inflaciju od evrozone u koju ulazi“, izjavio je Vujčić.

Istakao je i važnost članstva u evrozoni u vremenima krize, jer ih je tako lakše prebroditi i posledice su značajno manje. I zaostajanje Hrvatske u rastu u poslednjoj deceniji posledica je toga što je u krizama padala značajno više no druge zemlje, rekao je Vujčić, apostrofirajući da samo uvođenje evra neće predstavljati značajan dodatni inflatorni pritisak.

Vujčić je izvestio i da su probne kovanica evra s nacionalnom stranom koje su ranije odobrene, već napravljene, a nakon očekivane odluke u julu trebalo bi se krenuti i s punom proizvodnjom.

Vujčić: Prvo dizanje kamatnih stopa od strane ECB moguće već u julu

S obzirom da je američka centralna banka Fed već započela ciklus podizanja kamatnih stopa, novinari su Vujčića pitali kada se isti potez može očekivati i od ECB, na šta je odgovorio da je još prošle godine najavio da se u ovoj godini može očekivati postupni rast kamatnih stopa, pri čemu se prvenstveno na tržištima obveznica ti efekti već i mogu videti.

Kada je riječ o ECB, ona prvo, do trećeg ovogodišnjeg kvartala, planira obustaviti program kvantitativnog popuštanja, a nakon toga će doći do podizanja kamatnih stopa. „Ne zna se kada će to biti, no moguće je da prvo dizanje kamatnih stopa od strane ECB bude već u julu“, izjavio je Vujčić.

Plenković: Uvođenje evra je strateški cilj Hrvatske

Sednicom Nacionalnog veća za uvođenje evra predsedao je predsednik vlade Andrej Plenković, a na njoj je predstavljen dizajn nacionalne strane na kovanom novcu od jednog evra, konačni predlog Zakona o uvođenju evra, a podneseni su i izveštaji o napretku aktivnosti vezanih uz proces uvođenja evra.

Plenković je apostrofirao da je uvođenje evra, uz članstvo u Šengenu, jedan od dva strateška cilja dublje integracije u Evropsku uniju.