Javni dug Crne Gore nominalno veći, ali kao udeo u BDP smanjen sa 106 na 63 odsto

Javni dug Crne Gore nominalno je povećan od 2020. do kraja prošle godine za 770 miliona evra, pokazala je analiza Parlamentarne budžetske kancelarije (PBK). Na kraju prošle godine, javni dug je, uključujući depozite i zlato, iznosio 5,2 milijardi evra.

Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) na kraju prošle godine iznosio je 63,5 odsto, dok je na kraju 2020. godine bio 106,4 procenata. BDP je u 2020. godini iznosio 4,14 milijardi, a na kraju prošle 8,17 milijardi ili skoro dva puta više, piše Dan.

“Depoziti Ministarstva finansija na kraju prošle godine iznosili su 804 miliona evra. Vrednost depozita u 2020. godini bila je na najvišem nivou u posmatranom periodu i iznosila je 872 miliona evra, dok je najniži zabeležen 2022. godine kada je bio na nivou od 111 miliona evra”, precizirano je u analizi PBK-a.

Kada je u pitanju valutna struktura državnog duga, ona je na kraju prošle godine u odnosu na 2024. ostala skoro nepromijenjena.

“Zahvaljujući realizovanim hedžing aranžmanima, učešće evro duga u ukupnom državnom iznosi 99,75 odsto, dok je svega 0,25 procenata državnog duga izraženo u drugim valutama. U cilju unapređenja valutne strukture portfelja duga i obezbeđivanja od valutnog rizika, Ministarstvo finansija je 2024. godine zaključilo hedžing aranžman za dolarski kredit kod kineske Eksim banke za projekat auto-puta Bar–Boljare, kao i za dolarsku obveznicu emitovanu na međunarodnom tržištu”, objašnjeno je u analizi.

Kada je u pitanju kamatna struktura državnog duga, došlo je do povećanja učešća duga sa varijabilnom kamatnom stopom, od oko 4,2 procentna poena u odnosu na kraj 2024. godine.

“I pored toga, ukupan dug sa fiksnom kamatnom stopom i dalje preovladava sa 78,8 odsto učešća u ukupnom državnom dugu. Imajući u vidu značajne promene na globalnom finansijskom tržištu poslednjih godina, koje karakteriše porast kamatnih stopa, kako fiksnih tako i varijabilnih, uticaj ovih kretanja odrazio se i na portfelj duga Crne Gore. Zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom uglavnom su vezana za Euribor i čine 21,2 odsto državnog duga”, precizirano je u analizi.

Prosečno vreme dospeća duga, odnosno prosečna ročnost duga na kraju prošle godine na približno je istom nivou kao i na kraju 2024. godine. Prosečna ponderisana kamatna stopa na kraju prošle godine ostala je na istom nivou kao na kraju 2024. i iznosi 3,92 odsto.

Stanje duga na kraju prošle godine, prema garancijama izdatim domaćim i stranim kreditorima, iznosilo je 116 miliona evra, što predstavlja 1,42 odsto BDP-a. U odnosu na kraj 2024. godine, na kraju prošle godine stanje duga po osnovu izdatih državnih garancija smanjilo se 15,4 miliona. Ugovoreni iznos izdatih državnih garancija na kraju prošle godine iznosio je 432 miliona evra, što je 93,4 miliona manje u odnosu na kraj 2024. Od tog iznosa, angažovana sredstva iznosila su 286 miliona evra.

“Domaće garancije uglavnom su izdate u cilju podrške kompanijama za realizaciju kapitalnih projekata, za restrukturiranje i kao podršku realizaciji sanacionih planova lokalnih samouprava. Spoljne garancije su izdate za implementaciju infrastrukturnih projekata, obezbeđenje podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i u cilju podrške za restrukturiranje željezničke infrastrukture, modernizaciju aerodroma i energetskog sektora”, objašnjeno je u analizi.