Kako će poskupljenje brašna uticati na pekarsku industriju?

Nakon najnovijeg poskupljenja suncokretovog ulja usledio je i skok cene pšeničnog brašna. Tako u maloprodaji za kilogram ove namirnice trenutno treba izdvojiti od 68 do 79 dinara. Zbog čega je došlo do ovog poskupljenja, hoće li biti dodatnih povećanja cena i kako će se ono odraziti na pekarsku industriju?

Prema rečima direktora udruženja Žitounija Zdravko Šajatović, povećanje cena brašna u maloprodaji posledica je poskupljenja žita.

„Pšenica se na Produktnoj berzi u Novom Sadu već prodaje po ceni od 29 dinara za kilogram. Minimalan paritet  pšenica:brašno T-500, pakovanog u vreći od 25 kilograma je 1:3, ispod čega mlin ulazi u zonu gubitka“, rekao je Šajatović za Biznis.rs.

Na osnovu ove formule jasno je kolika bi cena trebalo da bude, kao i koliko brašno može poskupeti.

„To znači da cena navedenog žita treba da bude najmanje 28 dinara po kilogramu. Ona se sada kreće između 34 i 35 dinara. Znači, mora poskupeti još nekoliko dinara“, objasnio je on.

Na pitanje kako ovo poskupljenje može da utiče na pekarsku industriju, Šajatović kaže da su oni već u teškoj situaciji na koju je uticalo poskupljenje energenata. 

„Što se tiče pekara, i oni su u teškoj situaciji: poskupljuje struja, gas i dizel, pa mic po mic i brašno“, naveo je on dodajući da se u Srbiji izgubio pojam upotrebne vrednosti.

„U Srbiji se izgubio pojam vrednosti i upotrebne vrednosti. Da li mislite da jedan PCR test koji košta 9.000 dinara vredi kao 200 vekni tzv. narodnog hleba od 500 grama? Usput rečeno, država je 2010. godine Uredbom propisala maksimalnu maloprodajnu cenu narodnog hleba na iznos od 46 dinara, što je posle 11 godina manje za jedan dinar po vekni. Srbija i Makedonija imaju najjeftiniji hleb u čitavom regionu“, zaključio je Šajatović.