Koji su sve izazovi i rizici digitalne ekonomije?

Velike tehnološke promene do kojih je dovela digitalizacija, ali i sve jači prelazak u online svet nakon izbijanja korona virusa, dovešće do toga da se preispitaju postojeća rešenja i traže nova, praktičnija i ona koja će više odgovarati kako biznisima, tako i njihovim klijentima.

Ovako, ukratko, izgleda siže konferencije Dan internet domena Srbije (DIDS) u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).

Internet se polako oprašta od kolačića (cookies), a korisnici, potpomognuti različitim zakonskim regulativama, postaju svesni vrednosti privatnih podataka. Čitava digitalna industrija se suočava sa novim izazovima u pružanju relevantnog i personalizovanog korisničkog iskustva i oglašavanja.

Sa jedne strane imamo tehničke izazove, jer tehnologije koje se koriste dugi niz godina i predstavljaju osnovu digitalnog ekosistema uskoro prestaju da postoje, a sa druge strane otvara se čitavo polje mogućnosti u domenu novih, metaverse korisničkih iskustava u zamenu za privatne podatke. Šta su rešenja?

Govoreći o novim izazovima, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Ivan Rečević istakao je da se stvari nisu desile preko noći, već da smo znali prethodnu deceniju da će doći do određenih promena. Kada je reč o zaštiti podataka, on je napravio ekvivalent između države koja štiti svoju teritoriju u offline prostoru, sa njenom ulogom da štiti poverljivost podataka građana u online prostoru.

„Suverenitet podataka mora da postoji i u online svetu“, naglasio je Rečević.

On je istakao da je neophodan uslov za biznise koji žele da monetizuju svoj sajt investiranje u čuvanje podataka. Što se pre to desi, svi će profitirati.

„Kao što smo nekada plaćali novine, sada bi trebalo da plaćamo i informacije“, kaže Rečević.

Prema njegovim rečima, kada su stvari postavljene na dobrim temeljima kao što je dobar zakonski okvir, ali i svest biznisa o značaju zaštite podataka, curenje podataka preko platformi za oglašavanje je minimalno.

Sanja Lalević iz Meta Lead Srbija, rekla je da moramo da pomirimo personalizaciju i privatnost podataka, odnosno da moramo da pronađemo balans između dve suprotstavljene krajnosti. Glavni razlog koji stvara potrebu za ovim balansom je privatnost podataka koji se javlja kao imperativ. Taj imperativ, dodaje, zapravo predstavlja i imperativ za biznise da se prilagode novom okruženju i pronađu načine za poslovanje, a koje će biti u skladu sa tekovinama savremenog društva, kada je na dnevnom redu zaštita podataka.

Ipak, postavlja se pitanje koliko će svako od nas biti siguran da neka internet platforma nije došla i do podataka koje on nije ostavio. Međutim, Malević kaže da je, sve i da dođe do takve situacije, regulativa ta koja se stara o tome da bude u redu.

Gledano u tehničkom smislu, promena se očitava u tome što se menja način na koji biznisi koriste digitalne kanale da bi povećali prodaju. Ali danas nije dovoljno samo koristiti digitalni kanal, čiji su troškovi inače znatno veći, već svaki sledeći korak u oglašavanju zavisi od metrika koje nam pružaju uvid u adekvatnost oglašavanja.

Ona je istakla da način na koji se biznisi i marketing platforme odnose prema podacima (šta rade, s kojom svrhom ih prikupljaju, kako da naprave brend strategiju) – pravi razliku između informisanih i neinformisanih vlasnika biznisa.

Član Upravnog odbora Ringier Axel Springer Group Jovan Protić rekao je da su pomenuti izazovi, „koliko god boleli ljude iz sveta biznisa“, dobri i za biznise, ali i za populaciju.

Ipak, da je vreme da se radi na rešavanju problema sa podacima pokazuje i primer koji je Protić upotrebio, a koji govori o tome da je tokom izborne kampanje u Americi došlo do targetiranja osoba koje se plaše rata oglasima u kojima se protivkandidat predstavlja kao ratni huškač i provokator.

„Zamislite koliko je takvih primera raznih interesnih strana u demokratskim zemljama“, upozorio je on.

Protić je podsetio i na nedavnu istoriju interneta u kojoj su korisnici, zbog kontrolisanog pristupa informacijama, sami birali šta će da čitaju dok je sada potpuno drugačije vreme, u kojem kvalitet pada pred kvantitetom.

„Sada je velika konkurencija, love se jeftini trikovi kako bi se povećalo oglašavanje“, kaže on, dodajući da se ono rasipa zbog globalnih aktera, te da veći broj reklama na lošijem sajtu kojem je cilj da privuče što više oglasa danas „ne pije vodu“.

Imajući u vidu najaktuelnije teme koje nam je servirala 2021. godina kada je reč o digitalnoj ekonomiji, ostaje jasno da će se obrasci koji su zastareli menjati novim, inovativnijim rešenjima koja bi trebalo da koriste kako biznisima, tako i njihovim korisnicima.