Koji sve vidovi podrške inovacionoj delatnosti postoje u Srbiji?

Donošenjem Zakona o Fondu za nauku Republike Srbije u decembru 2018. godine i Zakona o nauci i istraživanjima u julu 2019. godine, napravljeni su ključni koraci u reformi sistema organizacije i finansiranja nauke, što će omogućiti primenu novog modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti kroz institucionalno finansiranje.

Osnivanjem i radom Fonda za nauku Republike Srbije uređuje se i unapređuje oblast podrške naučno-istraživačkoj delatnosti. Vlada Republike Srbije je od 2018. godine do sada uvela nekoliko važnih podsticaja za razvoj ekonomije znanja i usledilo je povećanje privatnih investicija u istraživanje, razvoj i inovacije.

“U vezi sa alternativnim izvorima finansiranja pozitivan iskorak učinjen je donošenjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, Zakona o digitalnoj imovini, kao i radom na razvoju crowdfunding finansiranja, čime će se doprineti daljem unapređenju poslovnog ambijenta, razvoja tržišta startap kompanija, i pomoći da mala i srednja preduzeća lakše dolaze do potrebnog kapitala za svoje investicione projekte“, reči su Bojane Krstić koja je rukovodilac Službe za inovacije Privredne komore Srbije (PKS).

U 2021. godini donet je novi Zakon o inovacionoj delatnosti, kao i Strategija razvoja startap ekosistema za period od 2021. do 2025. godine, koja predviđa unapređenje infrastrukturne i programske podrške startapovima, naročito podršku startapovima u ranoj fazi razvoja, kao i unapređenje mehanizama finansiranja startapa, pre svega podsticanje razvoja tržišta preduzetničkog kapitala, piše u publikaciji Službe za inovacije Privredne komore Srbije.

Institucije Republike Srbije koje daju najveću finansijsku podršku u domenu inovacija su:

• Fond za inovacionu delatnost
• Fond za nauku
• Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj
• Ministarstvo privrede
• Fond za razvoj
• Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
• Razvojna agencija Srbije
• Naučno-tehnološki park Beograd

Izazovi puta od inovativne ideje do uspešnog biznisa

Prema rečima pomoćnice direktora u Zavodu za intelektualnu svojinu Aleksandre Mihailović, inovacije su specifičan alat preduzetništva i prilika da se pokrene ili unapredi poslovna delatnost, a inovativna preduzeća stvaraju nova radna mesta, dok neka ubrzo postaju i lideri na tržištu.

„Ako živimo u okruženju u kome su podržane inovacije i kreativnost, to poboljšava naše šanse za rešavanje izazova sa kojima se suočavamo u svakodnevnom životu, čineći naš život zdravijim, udobnijim i bezbednijim. Put od ideje do tržišta nosi mnogo poslovnih rizika, i često se privrednici susreću sa nedostatkom materijalnih sredstava na tom putu“, podsetila je ona.

U Srbiji su poslednjih nekoliko godina doneti zakonski propisi koji propisuju različite mere podrške za inovativna preduzeća. Jedan od paketa mera podrške su podsticaji koji se odnose na istraživanje, razvoj i kreiranje intelektualne svojine.

„Zaštita inovacija odgovarajućim pravom intelektualne svojine veoma je važan činilac na putu od ideje do tržišta. Glavna svrha prava intelektualne svojine je podsticanje inovacija i kreativnosti, kao i omogućavanje inovatorima da dobiju pravednu nagradu za svoj rad i da mogu da žive od rezultata svoga rada. U tom smislu, pitanje vlasništva nad inovacijom je bitno pitanje koje bi trebalo rešavati od početka razvijanja inovativne ideje“, naglasila je Mihailović.

Koliko je sama podrška značajna inovatorima?

Projekat tima sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, čija je vrednost 4.195.760 dinara, nazvali su „Pametan i čist čelik“. Učešće Fonda za inovacionu delatnost u podršci ovom projektu je 3.795.760 dinara. Prema rečima docenta dr Vase Manojlovića, program „Pametni početak“ im se učinio dobrim rešenjem za njihovu ideju, koja je u početnom stadijumu. Aplicirali su i dobili sredstva za realizaciju projekta.

„Naš tim je dosta mali i uglavnom ga čine naučni radnici u više oblasti: metalurgija, matematika i programiranje, cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom. Trenutno nam je fokus jedna velika kompanija, zahvaljujući kojoj ne moramo mnogo da razmišljamo o marketingu u početnoj fazi. Ukoliko se budemo proširili i na inostrano tržište sigurno ćemo uključiti u tim i ljude iz marketinga i menadžmenta, jer ne može jedan čovek kvalitetno da pokrije sve ove oblasti“, objašnjava Manojlović.

U okviru projekta Fonda za inovacionu delatnost obezbeđen im je i mentor iz inostranstva, koji svojim iskustvom, savetima i sugestijama značajno doprinosi razvoju ovog projekta.

Jedan drugi tim stoji iza startapa Localizely, koji ubrzava razvoj višejezičnih aplikacija, a prevod čini praktičnim i pristupačnijim sa minimalnim greškama. Oni ističu da je njihov proizvod realizovan bez drugih eksternih pomoći, samo uz podršku Fonda za inovacionu delatnost.

„Nismo uzimali nikakvo eksterno finansiranje, osim podrške Fonda za inovacionu delatnost. Smatram da se eksterna finansiranja više promovišu nego što su stvarno potrebna startapima i da zbog toga osnivači vide to kao neophodan korak, a za mnoge slučajeve, pogotovo u IT-u, često nisu nužna“, smatra generalni direktor startapa Localizely Goran Luledžija.

Početkom aprila startap kompanija EasyPass podržana je od strane Fonda za inovacionu delatnost kroz program „Katapult“, kao i akceleratorskim programom „Univerzum“ kompanije Mozzart. Donedavno su Jana Antić i Marijana Jovanović sve finansirale same, iz sopstvenih izvora, a u potrazi su za dodatnim investicijama.

„Od Fonda za inovacionu delatnost smo, kroz program koji finansira Svetska banka, dobili 20.000 evra. Pored finansijske podrške, u okviru akceleratorskog programa u trajanju od tri meseca dobili smo mentora koji nam redovno pomaže, i pristup velikom broju eksperata u raznim oblastima koje možemo da kontaktiramo. U toku programa imamo događaj na kojem ćemo prezentovati naš napredak velikom broju investitora. Od kompanije Mozzart dobili smo finansijsku podršku od 2.500 evra, coworking prostor za rad i mentorska predavanja. Trenutno smo u potrazi za investicijom od 250.000 evra kako bismo se proširili na region“, rekle su ranije za Biznis.rs Jana Antić i Marijana Jovanović.

Pronalaženje odgovarajućih finansijskih sredstava

Pomoćnica direktora u Zavodu za intelektualnu svojinu Aleksandra Mihailović naglasila je da su inovacije šansa da se nešto uradi drugačije i bolje, i da su neophodne u svakom segmentu poslovanja. Pre svega, kako kaže, ono što je svima koji imaju inovativne ideje potrebno jeste plan, kako bi svoju ideju testirali i ujedno definisali ciljeve i način njihovog ostvarenja.

Dodala je da su u publikaciji Službe za inovacije Privredne komore Srbije – Finansijska infrastrukturna podrška inovacionoj delatnosti navedene sve dostupne finansijske i infrastrukturne mere podrške koje pružaju državne i međunarodne institucije, fondovi i agencije.

„Zahvaljući ovoj publikaciji naši privrednici mogu na jednom mestu da se informišu o mogućim vidovima podrške. Ona sadrži informacije o mogućim vidovima podrške u svim fazama razvoja inovacije, kao i mere podrške koje tokom jedne kalendarske godine pružaju relevantne institucije“, objasnila je naša sagovornica.

Različite vrste inovacija zahtevaju različito angažovanje na putu od ideje do tržišta. U tom smislu, plan za realizaciju inovativne ideje bi trebalo da obuhvati sve faze razvoja inovativne ideje, kao i dostupne resurse za njenu realizaciju.

„Dakle, trebalo bi krenuti od onoga što sami možemo da obezbedimo za realizaciju inovativne ideje i identifikovati ključna mesta za koje nam je potrebna određena podrška. Na taj način, od faze ispitivanja tržišta do faze puštanja inovacije na tržište, privrednici mogu da sagledaju u kom trenutku i kakvi vidovi podrške su im potrebni“, obrazložila je Mihailović.