Proizvod srpskog znanja veoma tražen u automatizovanim skladištima i industriji

Kompanije HTEC Group i Sigmoid realizovale su projekat razvoja najmodernije robotske šake sa senzorima dodira u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada i Elektronskim fakultetom u Nišu. Ovaj projekat finansirao je i Fond za inovacionu delatnost Srbije kroz program saradnje nauke i privrede.

Robotska šaka je dizajnirana tako da ima istu pokretljivost i fleksibilnost kao ljudska, sa sofisticiranim karakteristikama hvatanja, a namenjena je za upotrebu u automatizovanim skladištima i industrijskoj proizvodnji, kao i za širok spektar primena kod repetitivnih i po ljudski život opasnih radnji.

Prema rečima senior menadžera za inženjerstvo u HTEC Grupi Miroslava Božića, za razliku od postojećih rešenja oni su razvili robotsku šaku koja je u potpunosti adaptivna, i merenjem sile pritiska po sve tri ose može da se prilagodi predmetu koji hvata.

„Tako dizajnirani senzor, ugrađen u šaku, omogućava detektovanje sile kojom šaka pritiska predmet koji hvata, ali takođe i silu smicanja, koja je ključna kod podizanja predmeta različite težine i oblika. Na taj način smo, umesto programiranja i prilagođavanja programa svakom predmetu, određivanje sile pritiska distribuirali na sam kontroler robotske šake i u potpunosti ga učinili nezavisnim od manipulatora. Tokom razvoja robotske šake trudili smo se da što više sačuvamo modularni pristup kod dizajniranja delova. Tako smo prvo razvili ‘finger tip’ senzor, a zatim i jedan prst zajedno sa pripadajućim kontrolerom“, objašnjava naš sagovornik.

Tri takva prsta ugradili su, kako kaže, u dlan šake i dobili takozvani „Three finger gripper“. Pored prstiju i same šake razvili su i komunikacioni modul i njime podržali sve poznate komunikacione protokole koje koriste robotski manipulatori.

„Tako pored adaptiranja i prilagođavanja predmetu koji hvata naša robotska šaka može vrlo lako da se prilagodi i poveže sa većinom postojećih robotskih manipulatora renomiranih proizvođača. Pored toga, modularni dizajn nam daje mogućnost daljeg unapređivanja i po potrebi povećanja broja prstiju bez potrebe za velikim promenama u inicijalnom dizajnu“, naglasio je Božić u razgovoru za Biznis.rs.

Dakle, ono što ovu robotsku šaku razlikuje od sličnih proizvoda na tržištu je njena osetljivost, prilagodljivost i pouzdanost u hvatanju i rukovanju objektima najrazličitijih oblika, veličina i težina – od nečega tako krhkog kao što je jaje, do glomaznih i tvrdih objekata težine i do sedam kilograma – bez ispadanja, lomljenja ili gnječenja.

„Naša robotska šaka u odnosu na postojeća rešenja ima drugačiji način merenja sile pritiska kojom svaki prst pritiska predmet koji šaka hvata. Naime, sila se najčešće meri konvencionalnim meračima sile, takozvanim ‘load cells’. Međutim, takvim senzorima moguće je najčešće meriti silu po samo jednoj osi pritiskanja, dok su oni koji to mogu izvesti u više osa izuzetno skupi. Mi smo merenje sile uspeli da ostvarimo merenjem magnetnog polja u okolini tačke pritiskanja“, istakao je Božić.

Osim načina na koji mere silu, njihova šaka dizajnirana je korišćenjem isključivo dostupnih komponenti koje se „mogu naći na polici“ (on the shelf), te je samim tim cena u odnosu na druge proizvođače značajno niža. Sada je domaća robotska šaka jedna od cenovno najpristupačnijih u rangu ove kompleksnosti i karakteristika, što ovaj proizvod čini veoma atraktivnim na globalnom tržištu.

Realizacija ideje kao spoj privrede i nauke

Ideja za ovaj projekat potekla je od vanrednog profesora robotike na Fakultetu tehničkih nauka i suvlasnika kompanije Sigmoid dr Mirka Rakovića.

„Glavni motiv za realizaciju ovog izuma je nedostupnost ovakvog proizvoda po iole pristupačnoj ceni. Na tržištu postoji veliki broj sličnih rešenja, manje ili više kompletnih, ali je cena značajno visoka, pa je unapređenje proizvodnog procesa i automatizacija poslova koji zahtevaju bio koji vid hvatanja prevashodno omogućeno velikim kompanijama. Mi smo se vodili idejom da napravimo šaku sličnih i boljih performansi, a da pritom održimo nisku proizvodnu cenu krajnjeg proizvoda“, otkriva Božić.

Osim toga, kako je dodao, želeli su da ostvare saradnju između privrede i fakulteta pa su u projektovanju, osim HTEC Group i Sigmoida, učestvovali i asistenti i profesori sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i Elektronskog fakulteta iz Niša.

Primena robotske šake

Ovaj projekat, koji je pokrenut 2019. godine, finansirao je Fond za inovacionu delatnost Srbije kroz program saradnje nauke i privrede. Njegova karakteristika je i brzina inovacije kojom je ideja realizovana u gotov proizvod za manje od dve godine i uz ograničena finansijska sredstva.

Potreba za ovakvim proizvodom na svetskom tržištu je ogromna, posebno u velikim skladištima gde kompanije poput Amazona već dugo tragaju za tehnologijom koja će automatizovati proces sortiranja i pakovanja proizvoda, a naročito osetljivih proizvoda kao što su voće i povrće.

„Ovako dizajnirana robotska šaka može imati široku primenu. Moguće je koristiti je u skladištima za pakovanje robe. Osim toga, primenu može pronaći i kod različitih proizvodnih procesa, gde god je potrebno hvatanje i držanje ovaj izum ima veliku primenu, jer je dovoljno ‘pametan’ da se prilagodi predmetima različite tvrdoće i oblika. Time bi se stepen automatizacije u skladištima podigao na viši nivo što bi značajno uticalo na troškove i dovelo do određene uštede u delovima proizvodnog procesa“, navodi Miroslav Božić iz HTEC Grupe.

Konzorcijum je trenutno u pregovorima sa nekoliko svetskih kompanija koje su zainteresovane da robotsku šaku testiraju u svojim skladištima i industrijskim postrojenjima, nakon čega će biti spremna za industrijsku proizvodnju.

„Sledeći korak je osnivanje startapa koji će preuzeti intelektualnu svojinu i patent proizvoda kako bi skupio investicije za dalji razvoj šake i serijsku proizvodnju. Ukoliko do toga dođe, kompanije HTEC Group i Sigmoid se nadaju da će postrojenje i tehnologija za izradu robotske šake ostati u našoj zemlji“, otkrio je naš sagovornik.