Koliko se ulaže u istraživanje i razvoj?

Ulaganja u istraživanje i razvoj plaćena iz državnih budžeta (GBARD) širom Evropske unije (EU) iznosila su u 2020. godini oko 100,7 milijardi evra, odnosno približno 0,8 odsto BDP-a, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Kako je istaknuto na sajtu Vlade Republike Srbije, u poslednjem izveštaju Evropske komisije o oceni inovacija (European Innovation Scoreboard) objavljeno je da je naša zemlja ostvarila značajan rast od skoro 30 odsto u poslednje tri godine u oblasti inovacija.

„Prema ovom izveštaju, u kojem se ocenjuju različite komponente inovacija na osnovu zvaničnih podataka, kao što su oblasti ljudskog kapitala, digitalizacija, inovativne privrede i drugi, rast Srbije je duplo brži od rasta država članica EU. Ocena izveštaja Evropske komisije jeste da je Srbija u svim oblastima zabeležila zapažen rast, pogotovo u prethodne tri godine“, piše na sajtu Vlade.

Srbija je sada na nivou 66,2 odsto proseka EU (2018. godine bila je na 58 procenata), dok je u određenim oblastima daleko ispred proseka EU. U oblasti kreiranja inovacija u malim i srednjim preduzećima Srbija je 65,8 odsto iznad proseka EU, a u oblasti zapošljavanja u inovativnim kompanijama 46 procenata iznad proseka EU.

S druge strane, izveštaj Eurostata pokazuje da su prošle godine izdvajanja iz državnog budžeta za istraživanje i razvoj na nivou EU iznosila 225 evra po osobi, što je povećanje od 22 odsto u odnosu na 2010. godinu, kada su bila 184 evra po osobi.

Najviše se u istraživanje i razvoj investiralo u Luksemburgu – 684 evra po osobi, a slede Danska sa 519 evra i Nemačka sa 443 evra. Najmanje ulaganje u istraživanje i razvoj, barem u smislu javnih sredstava, zabeleženo je u Rumuniji – samo 15 evra po osobi. Slede Bugarska sa 21 evrom, Mađarska sa 39 evra i Letonija sa 42 evra po osobi. Hrvatska je sa svojih 107 evra pri dnu lestvice i samim tim ispod proseka EU.

U poslednjih deset godina Litvanija je imala najveći porast ulaganja u istraživanje i razvoj – sa 14 evra u 2010. godini na 42 evra u 2020. godini. Značajan skok imala je i Grčka, koja je pre deset godina uložila 62 evra na 148 evra, zatim Estonija koja je sa 77 evra skočila na 141 evro.

Pojedine zemlje smanjuju ulaganja

Prema podacima Eurostata, u nekim zemljama EU zabeležen je pad ulaganja u istraživanje i razvoj, pa je u Portugaliji 2010. godine uloženo 92 evra po glavi stanovnika, da bi sada ta zemlja ‘pala’ na 71 evro. Španija je takođe imala smanjenje sa 179 na 144 evra. Rumunija je smanjila ulaganja u istraživanje i razvoj sa 17 na 15 evra, Francuska sa 253 na 235 evra, a investicije su smanjene i u Irskoj – sa 181 na 175 evra.

Iako je pri dnu lestvice, Hrvatska je u poslednjoj deceniji imala porast ulaganja u istraživanje i razvoj. Pre deset godina to je bilo oko 75 evra po osobi, da bi danas skočilo na 107 evra.

Prema izveštaju Evropske komisije, Srbija je regionalni lider po pitanju ulaganja u inovacije, i nalazi se i ispred pojedinih država članica EU (Rumunije, Bugarske, Letonije, kao i Poljske i Slovačke).

Takođe, u Srbiji je broj zaposlenih u IT industriji dupliran za manje od četiri godine na više od 40.000 u ovoj godini, a kako se navodi, sve veći broj kompanija razvija svoje inovativne proizvode, što i dokazuju prodaje domaćih IT kompanija za iznose od više stotina miliona evra.

Preporuka izveštaja je da će dodatna ulaganja, pogotovo kroz finansijsku podršku razvoja startapova, ulaganja u fondove rizičnog kapitala i razvoja obrazovanja koje će omogućiti veći broj talentovanih kadrova, omogućiti dalji rast Srbije na ovoj listi.

Srpske firme gotovo da ne ulažu u istraživanje i razvoj

Ubedljivo najviše istraživača, čak 72 odsto, nalazi se u visokom obrazovanju i državnim institutima (njih 26 odsto). Istovremeno svega 3,3 odsto inovativnih preduzeća je razvilo inovaciju u saradnji sa univerzitetima i naučnim institucijama. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ranije je ocenila da je ovakav nesklad jedan od glavnih problema u transformaciji u inovativnu ekonomiju.

„Ipak, vidi se određen pomak pošto je iz budžeta povećana suma za ove namene sa 100 miliona 2017. godine na 972 miliona dinara lane, uz razne poreske olakšice koje prate investicije u inovacije. Kada se radi o inovacijama, zanimljivo je da u dve trećine preduzeća ne postoji budžet za istraživanje i razvoj i to se pre svega odnosi na mikro i male firme. Najveći deo preduzeća koja nisu ulagala u inovacije tvrdi da im takve investicije nisu potrebne. Kada se neko ipak odluči da unapredi ili proizvod ili proces proizvodnje, dolazi do problema finansija“, navode u NALED-u.

Oko 90 odsto firmi finansira uvođenje inovacija svojim sredstvima ili pozajmicama od rodbine i prijatelja. Nešto manje od osam odsto za to koristi bankarske kredite. Takođe, NALED je istakao da deluje da vlada potpuna neinformisanost o državnim programima podrške, pa oko 80 odsto preduzeća nije uopšte apliciralo za ove programe.