Konkurs za subvencije za zamenu liftova

Grad Beograd pokrenuće konkurs za sufinansiranje zamene liftova, što znači da će skupštinama stanara biti ponuđen određeni broj proizvođača liftova, kako bi mogli da izaberu s kim će sklopiti ugovor, a Grad će učestvovati sa deset odsto subvencije od ugovorene vrednosti lifta, najavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Umesto na pet godina, koliko su do sada stambene zajednice imale rok da otplate novi lift u svojoj zgradi, od oktobra se taj period, kako je istakao Vesić, produžuje na čak deset godina. U tu svrhu Grad će, kako je naveo, izdvojiti sto miliona dinara, dok će ukupna vrednost programa biti milijardu dinara, a građani će liftove moći da otplaćuju putem Infostana, prenosi Beoinfo.

„Istovremeno, Grad će raspisati i konkurs za uređenje fasada, za šta je planirano da se izdvoji dve stotine miliona dinara, odnosno da učešće Grada bude 20 odsto. Uslovi će biti slični kao i za liftove – otplata na 10 godina uz mogućnost naplate posredstvom Infostana“, naglasio je Vesić.

On je podsetio da liftovi formalno-pravno pripadaju stanarima, isto kao i zajedničke prostorije i fasade.

„S druge strane, jasno je da država mora da nađe način da pomogne da se ti liftovi urede, jer je prosečna starost liftova u prestonici oko 40 godina, a njima se preveze više ljudi dnevno nego javnim prevozom. Grad Beograd pre dve godine, kada je menjan Zakon o glavnom gradu i Zakon o stanovanju, liftove i fasade tretirao kao javni interes i time je omogućeno da gradovi i opštine mogu prvi put da subvencionišu popravku liftova. Uprkos tome, interesovanje građana za kompletnu zamenu dizalica mnogo je manje nego što je to potrebno“, naglasio je zamenik gradonačelnika.

Stoga je u prethodnom periodu JP Gradsko stambeno dostavilo obaveštenja na više od 4.000 adresa, da je vek njihovih liftova odavno istekao i da je bezbednosti radi potrebno što pre razmotriti ugradnju novog. A koliko je situacija u beogradskim soliterima alarmantna svedoče i česte popravke zbog kojih neki stanari ostaju bez prevoza sa sprata na sprat i po nekoliko dana. Najveći problem u svemu tome jeste što majstori neretko ručno moraju da izrađuju delove, upravo zbog uveliko premašenog radnog veka liftova.

JP Gradsko Stambeno istaklo je da tek nekoliko desetina ponuda stanari godišnje prihvate, od nekoliko stotina koje uputi za remont ili zamenu liftova, a samim tim, kako kažu, postaje sve teže popravljati postrojenja, koja su nekada stara i po 80 godina. To neretko iziskuje ručno pravljenje rezervnih delova, jer se oni odavno ne proizvode i ne mogu se naći na tržištu.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, u prestonici ima nešto više od 13.500 liftova, a JP Gradsko stambeno održavalo je polovinu. S obzirom na veliki broj novoizgrađenih objekata poslednjih godina, taj broj je premašen, prenose Novosti.

JP Gradsko stambeno jedino je preduzeće koje ima profesionalne liftadžije. Majstora za popravku liftova nema na tržištu, jer je poslednja generacija lift-montera, u okviru Srednje stručne škole „Rade Končar“, diplomirala devedesetih godina. Stoga se u ovom gradskom preduzeću mlađi kadrovi interno obučavaju, ne bi li nasledili starije kolege u ovom poslu.

Zamena liftovskih postrojenja stambenu zajednicu može da košta i nekoliko miliona dinara. Iako postoje privatne firme koje se bave ugradnjom dizalica u višespratnicama, JP Gradsko stambeno ipak za sada pruža najpovoljnije uslove plaćanja. Tako sugrađani mogu da remontuju ili zamene liftove na 60 mesečnih rata, odnosno na pet godina.