Krenuo talas podizanja starosne granice za penzionisanje, gde smo mi?

Nakon obraćanja francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emanuel Macron) naciji, kada je naglasio da su penzione reforme njegov prioritet, procene francuskih medija kažu da bi ova država, već na jesen, mogla da promeni zakon kojim se reguliše starosna granica za odlazak u penziju sa sadašnje 62 na 64 godine. Slično je i u Nemačkoj. Stidljivi pokušaj ministra rada ove zemlje da, u što kraćem roku, pomeri starosnu granicu sa 67 na 68 godina prošlog meseca završio se vrlo neprijatnom reakcijom javnosti, pa je ideja odložena, kako kažu nemački poznavaoci prilika, za vreme posle izbora koji su na jesen.

Zaposlenima u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Poljskoj dužina vremena rada do penzije već je pomerena na 67 godina, dok su Rusi, pre tri godine, prvi put od vremena komunističkih vlasti iz davne 1932. godine promenili zakon i podigli starosnu granicu za odlazak muškaraca u penziju na 65, a za žene na 63 godine. Japanci govore da će se u ovoj zemlji starosna granica pomeriti na 70 godina.

U Srbiji je poslednji put mehanizam utvrđivanja starosne granice utvrđen 2014. godine i još uvek se, svakih pola godine, postepeno povećava broj godina koji je potreban da bi zaposleni otišao u penziju. Računa se da će 2032. godine, ako, u međuvremenu, ne dođe do nekog novog pomeranja u skladu sa evropskim i svetskim trendovima, i muškarci i žene moći da odlaze u starosnu penziju sa 65 godina života i minimum 15 godina staža.

Kao i u ostalim državama, i u Srbiji je već dugo tema – održivost penzionog sistema. Recimo, dok su nekada u SRFJ četiri radnika pokrivala troškove penzije jednog penzionera, danas je taj odnos značajno drugačiji. U Srbiji, a slično je i u Hrvatskoj, pet zaposlenih uplaćuje doprinose koji se koriste za jednog penzionera, dok je u Crnoj Gori taj odnos jedan naprema jedan.

Ipak, kako kažu stručnjaci, za sada u Srbiji ne postoji niti jedan razlog zašto bi se menjala postojeća granica za odlazak u penziju.

„Sa demografskim starenjem je neminovno postepeno povećanje starosne granice, u skladu sa produženjem životnog veka. Konkretno, u slučaju Srbije je 2014. godine sprovedena poslednja reforma i ne mislim da će u neposrednoj budućnosti biti potrebe za dodatnim povećanjem starosne dobi“, kaže za portal Biznis.rs član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

Prema njegovim rečima, rashodi za penzije su trenutno na fiskalno održivom nivou.

„Ključno je, međutim, držati se utvrđene formule indeksacije penzija, kako bi se izbegli mogući turbulenti periodi fiskalne destabilizacije, kakve smo imali tokom prethodne decenije“, zaključuje Altiparmakov.