od 2006. godine pristiglo 4.800 plovila

Kruzeri u Kotoru ugrožavaju more i životnu sredinu

EkologijaInfrastrukturaRegionU fokusuVestiZdravlje

21.3.2022 08:42 Autor: Redakcija Biznis.rs 6

Kruzeri u Kotoru ugrožavaju more i životnu sredinu Kruzeri u Kotoru ugrožavaju more i životnu sredinu
Područje Kotora, koje se od 1979. godine nalazi pod zaštitom Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), ugostilo je od 2006. do... Kruzeri u Kotoru ugrožavaju more i životnu sredinu

Područje Kotora, koje se od 1979. godine nalazi pod zaštitom Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), ugostilo je od 2006. do kraja prošle godine oko 4.800 brodova čiji je glavni zagađivač sumpor-dioksid (SO2), izuzetno štetan po kamene strukture i kvalitet vazduha.

”Svedoci smo gustog dima koji se nadvija nad zalivom dok u njega uplovljavaju kruzeri. Jedan od sastojaka ovog dima je i sumpor-dioksid. Kruzeri uglavnom koriste gorivo koje nije kvalitetno, sa visokim procentom sumpora”, rekla je u razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) konzervatorka-restauratorka Centra za konzervaciju i arheologiju Jasminka Grgurević, a prenosi portal Vijesti.

Prema njenim rečima, dodatni probem je taj što se ove sezone očekuje još veći broj brodova, a uz to je upozorila da se povećan procenat sumpora u vazduhu zadržava na kamenu i menja njegovu površinu, pretvarajući je u kalcijum-sulfat za oko 50 odsto, te da istovremeno prodire i u dubinu kamena.

„Istraživanja uticaja gasova koje emituju kruzeri u zalivu na kulturna dobra i područje nisu rađena“, rekla je Grgurević i istakla da bi zbog velikog broja brodova bio neophodan monitoring i zaštita od negativnih uticaja. Ovo tim pre što, premaa svim međunarodnim istraživanjima, kruzeri emituju daleko veću količinu sumpora od drumskih vozila.

”Kruzer MS Roterdam emituje istu količinu sumpora u tri meseca, kao 12 miliona automobila tokom godine”, navodi se u analizi sajta Cruise market watch.

Iako su međunarodna istraživanja pokazala da kruzeri važe za jednog od najvećih zagađivača, Vijesti podsećaju da je Kotor verovatno jedina evropska luka za putničke brodove u kojoj je vazduh, prema zvaničnim podacima, odličnog kvaliteta.

To je najverovatnije zbog toga što je, prema istraživanju CIN-CG, jedina merna stanica Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) u tom gradu postavljena svega nekoliko meseci pre izbijanja pandemije korona virusa koja je, između ostalog, dovela i do obustave kruzing turizma.

Foto: Pixabay.com

Inače, u zalivu trenutno može da pristane više kruzera odjednom. Glavni vez je kod Starog grada. Tu su još tri sidrišta – jedan preko puta Luke Kotor, drugi ispred Pomorskog fakulteta, a treći u Ljutoj, dok su u toku dana, prema nezvaničnim informacijama, u Kotor uplovljavala i po četiri broda.

Takođe, prema izveštaju objavljenom u naučnom žurnalu „ToMS“, kruzeri su tokom 2018. godine u Boki emitovali 63,9 tona sumpor-dioksida i 62,4 tone PM čestica, a nemačka nevladina organizacija Nature and Biodiversity Conservation Union (NABU) je tajno izmerila da je na palubi jednog putničkog broda koncentracija opasnih čestica za 20 puta bila veća nego u prometnoj ulici i 200 puta više nego na čistom vazduhu, prenose Vijesti.

Podsetimo, Crna Gora je još u martu 2013. godine potvrdila Aneks 6 Konvencije MARPOL, kojim je ograničena emisija zagađivača sa brodova, uključujući i kruzere. U evropskim lukama dozvoljena mera za količinu sumpora u gorivu je 0,1 odsto.

Mada je postavljena u oktobru 2019. godine, podaci sa merne stanice EPA, u naselju Dobrota, nisu mogli da se smatraju u potpunosti relevantnim jer ona, prema podacima CIN-CG-a, nije bila servisirana. Taj problem je, zbog tenderskih procedura, rešen nakon više od dve godine u decembru 2021. godine.

Inače, lokalna samouprava po Zakonu o zaštiti vazduha može sama da vrši monitoring zagađenja vazduha, a opština Kotor nije iskoristila tu mogućnost, ostavivši novinare CIN-CG-a uskraćene za obrazloženje.

Vijesti podsećaju da je prosečno godišnje bilo po više stotina brodova i po više stotina hiljada turista u Kotoru, sve do 2020. godine, kada je svet zahvaćen pandemijom korona virusa. Te godine uplovilo je samo devet brodova sa 3.905 putnika, dok je 2021. godine taj broj porastao na 64 broda i 9.139 putnika.

U izveštaju Turističke organizacije Kotor (TOK) se napominje da se grad, u vreme intenzivnog boravka kruzera, suočava sa saobraćajnim gužvama, a da se gradska privreda u velikoj meri oslanja na prihode od izletničkog turizma, što iz Starog grada istiskuje delatnosti koje su potrebne za funkcionisanje domicilnog stanovništva.


  • ZVE84

    21.3.2022 #1 Author

    Tako je, ali i donose pare, što je u CG „vazda“ bila najbitnija stavka….

    Odgovori

  • Dragana

    21.3.2022 #2 Author

    Bitnija je zarada…

    Odgovori

  • GOCA BG

    21.3.2022 #3 Author

    A sad odjednom smetaju?!!

    Odgovori

  • STRELAC

    21.3.2022 #4 Author

    Nadisali su se cistog i svezeg vazduha tokom pandemije,to im je doste,ipak se ne zivi od vazduha.

    Odgovori

  • IRINA

    22.3.2022 #5 Author

    Gde će da pristaju

    Odgovori

  • TINA

    13.4.2022 #6 Author

    Ako je tako, sto ne zabrane pristajanje kruzera

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...