Predsednički izbori u Francuskoj

Makron i Le Pen favoriti za drugi krug

EUVesti

9.4.2022 14:11 Autor: Vladimir Jokanović 16

Makron i Le Pen favoriti za drugi krug Makron i Le Pen favoriti za drugi krug
Ekonomska politika našla se u drugom planu predsedničke kampanje u Francuskoj, najpre zbog pitanja kulture i identiteta koja su se našla u fokusu kandidata,... Makron i Le Pen favoriti za drugi krug

Ekonomska politika našla se u drugom planu predsedničke kampanje u Francuskoj, najpre zbog pitanja kulture i identiteta koja su se našla u fokusu kandidata, a zatim zbog rata u Ukrajini koji je zasenio sve ostalo.

Dok se Francuska priprema za prvi krug predsedničkih izbora 10. aprila, kandidati su ponudili svoje ekonomske programe.

Najpre, francuska privreda poslovala je u prvom kvartalu tekuće godine bolje od očekivanja, što je povoljna predizborna okolnost za aktuelnog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron). Stopa nezaposlenosti je najniža od 2008. godine – 7,4 odsto. Prema zvaničnim podacima, Francuska je bila jedina zemlja u Evropi u kojoj je javna potrošnja premašila 60 odsto BDP-a u 2020. godini. Javni dug je bio 115,7 procenata BDP-a prošle godine. Godišnja inflacija u martu dostigla je 4,5 odsto, što je dvostruko niže od evropskog proseka.

Aktuelni šef francuske države je favorit u predsedničkoj trci, a ankete uoči prvog izbornog kruga pokazuju da njega podržava 26 odsto građana. On se zalaže za intervencionistički pristup ekonomiji, dok se uporedo nameće kao lider EU koji uporno pokušava da utiče na prekid rata u Ukrajini. Makron predlaže državno ulaganje od 30 milijardi evra u visokotehnološke industrije, prenosi France24.

Istovremeno, Makron želi da poveća prag poreza na nasledstvo sa 100.000 evra na 150.000 evra i da proširi primenu praga poreza na indirektne naslednike. Kao socijalni liberal, Makron prepoznaje „kako su se porodice transformisale“ dajući parovima koji žive zajedno isti poreski status kao bračnim parovima ili onima u građanskom partnerstvu. Analitičari procenjuju da se u kulturnoj politici Makron pomerio udesno zajedno sa središtem francuskog biračkog tela, dok je u ekonomskoj politici ostao u centru.

Kandidat za drugi krug:Podrška prema anketama (%)
Emmanuel Macron 26
Marine Le Pen 22
Jean-Luc Mélenchon 17
Valerie Pecresse 9
Eric Zemmour 9
Yannick Jadot 5
Fabien Roussel 3
An Idalgo 2

Sledeći najbolji rejting, sa podrškom koja je procenjena na 22 odsto, ima nacionalna populistička opcija koju predstavlja Marin Le Pen (Marine Le Pen). U poslednjoj nedelji kampanje podrška za nju je ojačala za dva odsto, a za toliko je oslabila podrška Makronu. Liderka Nacionalnog fronta cilja na glasove jezgra radničke klase, a takođe zagovara državno upravljanje cenama, subvencije za podršku posrnulim sektorima privrede i osnivanje državnog fonda za investiranje u strateške sektore.

Le Pen se zalaže za zamenu sadašnjeg poreza na imovinu porezom na bogatstvo i potpuno oslobađajući porez za one koji imaju samo jednu nekretninu u kojoj žive. Ona je takođe obećala da će osloboditi radnike mlađe od 30 godina poreza na dohodak „kako bi ostali u Francuskoj i ovde osnovali porodice“. Le Pen je na izborima 2017. godine poražena od Makrona u drugom krugu, nakon što je za nju glasalo 33,9 odsto birača.

Treći kandidat sa dvocifrenom podrškom je Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Mélenchon), najpopularniji kandidat francuske levice i najveći rival Le Pen za prolaz u drugi krug izbora. Melanšon je predložio donošenje „zakona o vanrednim socijalnim situacijama“ i povećanje minimalne mesečne plate na 1.400 evra, sa sadašnjih 1.269 evra. Takođe se zalaže za ograničenje razlike u platama između radnika i generalnog direktora u odnosu do 1:20.

Pariz / Izvor: Unsplash.com

Obećao je i da će 800.000 radnika sa privremenim ugovorima u javnom sektoru prevesti u stalni radni odnos, istovremeno sprečavajući najveće francuske kompanije izlistane u berzanskom indeksu CAC 40 da isplaćuju dividende. On porez na kapitalnu dobit želi da izjednači sa porezom na dohodak, da uvede progresivni korporativni porez i da zapleni sva nasledstva vrednija od 12 miliona evra. Poslednju meru neki pravnici već ocenjuju kao neustavnu.

Podrška kandidatkinji tradicionalnih konzervativaca Valeri Pekres (Valerie Pecresse) u anketama kreće se oko devet odsto, baš kao i poznati kontroverzni novinar i ekstremni desničar Erik Zemur (Eric Zemmour). Više puta mu je suđeno, a jednom je i kažnjen (2018. godine) zbog podsticanja rasne diskriminacije i mržnje protiv muslimana. Zemur obećava 13. platu radnicima sa minimalcem, smanjenje poreza od 15 odsto za mala preduzeća, smanjenje poreza na nasledstvo, potpuno ukidanje poreza na prenos porodičnih firmi i neoporezivi prenos imovine na rođake.

Pekres je veći deo kampanje zasnovala na tvrdnji da je Makron samo „bleda imitacija“ lidera desnog centra. Ona smatra da bi išla dalje od Makrona u ekonomskom liberalizmu. Predlaže ukidanje 150.000 radnih mesta u državnoj službi i ukidanje doprinosa kompanijama za „socijalnu solidarnost“, da se smanji PDV na struju, stanovanje i kulturna dobra. Takođe pominje i povećanje plate od 10 odsto u narednih pet godina za ljude koji zarađuju manje od 2.800 evra mesečno.

Ekolog Janik Žado (Yannick Jadot) osvojio bi prema anketama oko pet odsto glasova, a komunist Fabijen Rusel (Fabien Roussel) oko tri odsto. Gradonačelnica Pariza An Idalgo (Anne Hidalgo), koja je kandidat socijalista, može da računa na oko dva odsto podrške. U prvom krugu francuskih predsedničkih izbora biraće se između 12 kandidata.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...