Milioni evra čekaju dobre projekte

Kapital iz fondova Evropske unije (EU) i od privatnih investitora sve je dostupniji srpskim kompanijama, ali domaćim preduzetnicima još uvek nedostaju potpune informacije o načinu realizacije projekata, kao i iskustva u njihovom pisanju i sprovođenju dobrih ideja u delo. Ipak, sve su brojniji pojedinačni dobri primeri kako je neka domaća firma prikupila milionska sredstva za proizvod ili uslugu, uglavnom oslonjenu na moderne tehnologije.

Evropska unija je za naredni finansijski period od 2021. do 2027. godine opredelila stotine milijardi evra, a samo iz izvora Next Generation EU programme (NGEU) čak 390 milijardi bespovratnih sredstava. Predviđen je i znatan iznos za zemlje kandidate, buduće članice, među kojima je i Srbija.

Čini se da je u pogledu korišćenja evropskih fondova srpska privreda još na početku, u odnosu na susedne zemlje koje su već deo Evropske unije. Željka Šeler, stalni sudski veštak za finansije i consultant, koja je dvadesetogodišnje poslovno iskustvo u finansijskom sektoru sticala kao stručni saradnik na projektima IBRD i EBRD u Hrvatskoj i kao finansijski analitičar, ističe da je upravo to najveći potencijal srpskih preduzeća – znanja koja mogu da preuzmu od susednih zemalja i dostupnost EU pretpristupnih fondova.

Kako do evropskih fondova

Sagovornica našeg portala biće od sredine novembra do kraja godine u Beogradu, gde će u okviru novoformiranog Solvion biznis inkubatora, a kroz Erasmus program razmene iskustava preduzetnika, sarađivati sa Vladimirom Veličkovićem, poslovnim konsultantom, na edukaciji i konsultacijama sa srpskim privrednicima o načinima obezbeđivanja preko potrebnog kapitala kroz EU fondove i Venture Capital.

“Razlog zašto domaći preduzetnici ne koriste dovoljno ta sredstva je neinformisanost i nedovoljno znanje, a ista takva iskustva imale su njihove kolege iz Hrvatske nekoliko godina ranije. Zato ćemo pokušati da im pomognemo da lakše prevaziđu sve “dečije bolesti” pisanja, odobravanja i sprovođenja projekata”, kaže Vladimir Veličković za Biznis.rs.

Željka Šeler je u poslednjih nekoliko godina pregledala ili napisala više od 500 projekata i direktno učestvovala u njihovom sprovođenju. Iako postoje industrije u trendu, kao što su medicina, poljoprivreda, edukacija, IT i slične, ona ističe da je podjednako bitan i način kako se formuliše dokumentacija, a posebno kako se uradi kalkulacija prihoda i troškova i prognoza rasta, te da se dokaže održivost i konkurentnost.

“Preduzetnicima je dostupan širok spektar finansijskih usluga: grantovi, zajmovi, mikrofinansiranje, garancija i rizični kapital. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija je dobila mogućnost samostalnog korišćenja programa pomoći i pretpristupnih programa Evropske unije (popularno nazvanih EU fondovi)”, ističe u razgovoru za Biznis.rs Željka Šeler.

Za Srbiju grant od 86 miliona evra

Prema dostupnim podacima, u proleće 2021. godine zvaničnici EU i Srbije potpisali su drugi deo sporazuma IPA 2020, o dodeli grant paketa Srbiji vrednog više od 86 miliona evra, od čega je za blok koji uključuje instrument evropskih integracija i podršku programima kao što su Erasmus, Horizon 2020 i Cosme predviđeno 14,5 miliona evra.

Kao na primeru Vladimira i Željke, kroz Erasmus program razmene za mlade preduzetnike novi i ambiciozni preduzetnici imaju priliku da uče od iskusnih preduzetnika koji vode mala preduzeća širom Evrope.

“Sredstva iz fondova EU se povlače prema posebnim uslovima koji se utvrđuju pojedinačno za svaki tender, a prema uslovima navedenim u Uputstvu za podnosioce prijava. Sve počinje analizom otvorenih ili raspisanih tendera i utvrđivanjem podobnosti aplikanata i utvrđivanjem podobnosti projekata koji zavise od svrhe i ciljeva tendera”, objašnjava Željka Šeler.

Ona dodaje da nije moguće prijaviti projekat bez dobre pripreme i razrade projektne ideje. Projekat treba da ima razrađene ciljeve, budžet, aktivnosti i rezultate da bi bio kvalifikovan za određeni tender.

“Proces dizajniranja projekta zasniva se na metodologiji upravljanja projektnim ciklusom, a analiza je prvi korak u planiranju projekta. Analizira se problem, učesnici, organizacija i ciljna situacija”, ističe Šeler.

Novi biznis inkubator sa iskusnim mentorima

Horizon Europe je okvirni program EU za istraživanje i inovacije koji traje od 2021. do 2027. godine., a cilj programa je da podstakne rast, trgovinu i investicije i da ostvari značajan društveni i ekološki uticaj.

“S obzirom na raznovrsnu ponudu podrške preduzetnicima i činjenicu da uslovi za dobijanje podrške ili bespovratnih sredstava zavise od posebnih uslova koji se utvrđuju pojedinačno za svaki tender, postoji mogućnost da se pronađe finansijski savetnik i koriste njegove usluge. Na primer, statistike u Hrvatskoj pokazuju da je oko 90 odsto preduzetnika, čiji su projekti dobili sredstva EU, koristilo usluge konsultanata”, navodi Željka Šeler.

Saradnja koju su Vladimir Veličković i Željka Šeler dogovorili u okviru Erasmus programa biće primenjiva u nekoliko pravaca: inicijalni besplatni intervjui sa firmama, procena faze razvoja firme, intenzivan rad sa firmama da naprave i dobiju projekat, ocene i izrada poslovnih planova, ocena finansijske isplativosti, rad u samom sprovođenju projekata i razvoju preduzeća. Od 18. novembra će u Beogradu i Novom Sadu organizovati razne vrste obuka, seminara i info dana.

Da bi na najbolji način bili na usluzi srpskim preduzetnicima, u Solvion biznis inkubatoru nalaze se stručnjaci i mentori, svaki sa dvadesetak godina iskustva u svim značajnim oblastima poslovanja: poslovnog razvoja, liderstva, marketinga, prodaje, IT, računovodstva, korporativnog prava, razvoja softvera, kontrole kvaliteta, korporativnog brendiranja.