Mladi ne žele da rade „prljave“ poslove

Već godinama je problem mali broj učenika koji se upisuju u trogodišnje škole, odnosno na zanate. U bliskoj budućnosti ćemo biti suočeni sa nedostatkom molera, zidara, tesara, ali i obućara i brodomehaničara, nećemo imati one koji će da grade kuće.

Niko neće da bude prašnjav i da uprlja ruke – svi bi u gimnazije i da posle rade u kancelariji. Ovako, otprilike, izgleda slika našeg srednjeg obrazovanja ako se ukrste podaci o interesovanju maturanata u ovom upisnom roku u srednje škole, piše Politika.

Prema podacima Ministarstva prosvete, posle prvog roka ostalo je čak 16.000 slobodnih mesta, mahom u područjima mašinstvo i obrada metala, geologija, rudarstvo i metalurgija, poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, kao i u tekstilstvu i kožarstvu.

Možda će neki podaci delovati čudno, ali praznih klupa ostalo je čak i u Beogradu u školama koje obrazuju đake za buduće konobare, kuvare, turističke tehničare… Đaci ne žele ni u mesare, pekare, stolare, obućare, cvećare, frizere, poslastičare, drvorezbare, keramičare, električare, vinogradare… Već letimičan pogled na ova zanimanja jasno govori u kojim područjima će u budućnosti biti problema na tržištu rada.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić ističe za Politiku da se zanati u Srbiji gase. U Beogradu se za molera ove godine upisalo svega 10 učenika, a za zanimanje obućar samo jedan đak.

„Već godinama je problem mali broj učenika koji se upisuju u trogodišnje škole, odnosno na zanate. U bliskoj budućnosti ćemo biti suočeni sa nedostatkom molera, zidara, tesara, ali i obućara i brodomehaničara, nećemo imati one koji će da grade kuću ili da armiraju i rade tesarske poslove”, upozorava Antić.

Prema njegovim rečima, upisna politika ove školske godine donela je „frapantne i zabrinjavajuće” podatke.

„Postavlja se pitanje celoj branši da li se na ovaj način ukida građevinski smer, i to u trenutku kada se u našoj zemlji gradi kao nikad do sada. Da li to znači da ćemo u narednom periodu uvoziti radnu snagu građevinskog profila iz zemalja trećeg sveta poput Indije, Pakistana, Filipina, Malezije”, pita Antić.

Kako kaže, i smer dekorater zidnih površina (moler) jeste pred gašenjem, pa se postavlja pitanje ko će da kreči i radi dekoraciju zidova. Kožarstvo i brodarstvo su na izdisaju takođe. Govoreći o poljoprivrednoj struci, Antić upozorava da i ta zanimanja u srednjem obrazovanju u potpunosti odumiru, a mašinstvo je takođe deficitaran obrazovni profil.

Prema podacima prosvetnih vlasti, trogodišnje škole upisuje oko 15 odsto đaka, gimnaziju skoro 30, a četvorogodišnje srednje nešto manje od 60 odsto dece.

Škole se dovijaju kako znaju i umeju u pokušaju da privuku više đaka. Tako je Zajednica mašinskih škola Republike Srbije pokrenula akciju sa auto-servisima Srbije gde obilaze škole i objašnjavaju deci koje su dobrobiti zanata.

Prema rečima Siniše Kojića, predsednika Zajednice mašinskih škola Srbije, među najtraženijima su bravari-zavarivači, mehaničari motornih vozila, industrijski mehaničari, operateri mašinske obrade. Posao mladi dobijaju već sa 17, 18 godina.

Osim činjenice da učenici nemaju dovoljno informacija o traženim zanimanjima, profesori kažu da kroz razgovore sa roditeljima shvataju da postoji i strah, jer deca rade sa potencijalno opasnim mašinama, iako su i u školskim radionicama i u kompanijama rizici svedeni na minimum.

Ono što se tokom kampanje pokušava, jeste da se đacima objasni da školovanje za zanatliju ne znači i kraj njihovog obrazovanja, da nije tačno da zanate upisuju samo loši đaci, kao i da zanatstvo nije samo fabrika gde su radile njihove babe i dede, već moderni pogoni 21. veka sa daleko boljim uslovima rada.

U dualnom obrazovanju 8.000 učenika

U želji da mlade privuku zanatima i zanimanjima kojih nema na birou za nezaposlene, Srbija od 2002. godine, prvenstveno uz pomoć vlade Nemačke i GIZ-a, radi na reformi srednjeg stručnog obrazovanja. Osim iz Nemačke, najveća podrška prosvetnim vlastima i Privrednoj komori Srbije stiže i iz Austrije i Švajcarske.

Najznačajniji pomaci načinjeni su 2013. godine, a naša zemlja je prva u regionu usvojila Zakon o dualnom obrazovanju 2017. godine. To znači da đaci teoriju stiču u školi, a praktične veštine u kompanijama, u koje se na kraju i zapošljavaju. Trenutno, prema podacima Privredne komore Srbije, u model dualnog obrazovanja uključeno je 700 kompanija, a 8.000 učenika u 150 škola se obrazuju u 52 obrazovna profila.