MMF: Pogoršavaju se svetske ekonomske prognoze

Svetske ekonomske prognoze se „pogoršavaju“, izjavila je u sredu direktorka Medđunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva (Kristalina Georgieva) navodeći kao glavne razloge rat u Ukrajini i „šokove na cene dobara“ koje je taj rat izazvao.

MMF predviđa da kasnije ovog meseca objavi svoju revidiranu prognozu rasta na niže „istovremeno za 2022. i za 2023“, rekla je Georgijeva uz objavljenu notu pod naslovom „Suočavanje sa pogoršanim ekomomskim izgledima: kako G20 može da odgovori“.

Nota je pripremljena uoči sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka zemalja G20 koji se održava na Baliju u Indoneziji u petak i subotu, prenosi Beta.

„Kada se G20 sastao poslednji put u aprilu MMF je upravo revidirao na niže svoje prognoze svetskog rasta na 3,6 odsto za ovu i iduću godinu, i tada smo kao upozorenje rekli da bi to moglo da se pogorša zbog potencijalnih budućih rizika,“ napisala je Georgijeva.

„Od tada, više tih rizika se konkretizovalo i intenzivirale su se brojne krize s kojima se svet suočava“, dodala je ona.

Direktorka MMF-a rekla je da je inflacija viša od očekivane i da se proširila dalje od cena hrane i energenata.

U svojoj noti MMF upozorava da bi ta inflacija mogla da podstakne socijalne tenzije u pogođenim zemljama.

U dokumentu se navodi da se nastavlja tendencija ka usporavanju rasta i povećavanju inflacije.  Kao uzroci za takvu situaciju navode se rat u Ukrajini ali takođe nove mere zatvaranja uvedene u Kini u borbi protiv širenja Covida-19, ili zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka u zemljama kao što su SAD.

Među glavnim razlozima za zabrinutost MMF je takođe naveo prehrambenu nesigurnost koja se „rapidno pogoršava“, a najviše utiče na najsiromašnija stanovištva.

Kao način suočavanja sa tim problemima MMF zagovara nastavak multilateralizma i kao primer daje ukidanje nedavno uvedenih restrikcija na izvoz hrane.

„Produžena međunarodna saradnja je takođe potrebna da bi se okončala pandemija, dostigao nulti nivo emisije štetinih gasova do polovine ovog veka, podržale osetljive privrede i reformisalo međunarodno oporezivanje firmi“, navodi MMF.

Ekonomija SAD-a raste slabije nego što se očekivalo

Američka ekonomija ojačaće ove godine 2,3 odsto, slabije nego što se očekivalo, procenio je Međunarodni monetarni fond (MMF) dodajući da novi podaci pokazuju posustajanje lične potrošnje.

MMF je krajem juna procenio da će najveća svetska ekonomija ove godine porasti 2,9 odsto, prenosi Mina.

„U narednoj godini rast bi trebalo naglo da uspori, na samo jedan odsto“, rekli su iz MMF-a, snizivši dosadašnju procenu za 0,7 procentnih poena.

Međunarodni kreditor snizio je prognoze nakon što su američki podaci za prvo tromesečje pokazali pad aktivnosti od 0,4 odsto na tromesečnom nivou i slabu ličnu potrošnju u maju.

Oni su upozorili na izazove koje donosi visoka inflacija i nastojanje centralne banke da je obuzda snažnim podizanjem kamatnih stopa.

„Rast cena široke palete proizvoda predstavlja sistemski rizik za SAD i svetsku privredu“, zaključili su izvršni direktori MMF-a u izveštaju nakon konsultacija prema članku IV, objavljenom u utorak.

Oni su upozorili da prioritet vladine politike sada mora biti hitno i efikasno kočenje rasta plata i cena, ali tako da se ne izazove nagli pad aktivnosti.

„Biće to težak zadatak“, smatraju zvaničnici MMF-a.

Postrožena monetarna politika trebalo bi da spusti stopu inflacije do poslednjeg tromesečja naredne godine na 1,9 odsto, sa 6,6 odsto u poslednja tri ovogodišnja meseca.

„To će dodatno zakočiti rast, ali SAD bi trebalo da izbegne recesiju“, smatraju u MMF-u.

MMF Vašingtonu preporučuje da usvoji socijalne i mere zaštite klime koje je skicirao predsednik Džo Bajden (Joe Biden), budući da bi podstakle aktiviranje građana na tržištu rada, ublažile inflaciju i utrle put tranziciji na niskokarbonsku ekonomiju.

„Direktori su preporučili i da se ukinu trgovinska ograničenja i podignute carine iz proteklih pet godina“, zaključuje se u izveštaju.