Moskva: Sabotaže u zoni gasovoda koju kontrolišu Amerikanci

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u četvrtak da je curenje na gasovodima Severni tok bilo u zoni koju kontrolišu američke obaveštajne službe. Vašington je odbacio ranije insinuacije Moskve da stoji iza curenja gasovoda, nazivajući ih „smešnim“.

Evropska unija sumnja da je uzrok curenja gasa iz podvodnih cevi sabotaža, ali se uzdržala od imenovanja potencijalno sumnjivih. EU je obećala „snažan“ odgovor na svako namerno narušavanje njene energetske infrastrukture, prenosi Reuters.

Kremlj je dan ranije odbacio kao „glupe“ pretpostavke o umešanosti Rusije u havarije na gasovodima Severni tok 1 i 2, a prema rečima portparola predsednika Rusije Dmitrija Peskova problemi sa gasovodima ostavili su Rusiju bez isporuka, dok profit američkih izvoznika prirodnog gasa neprestano raste.

Ukrajina je ranije optužila Rusiju da ona stoji iza sabotaže koja je izazvala curenje gasa. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak naveo je da je reč o „terorističkom napadu“ koji je počinila Rusija. On je ocenio da je to „čin agresije prema EU“, preneo je BBC. Član Evropskog parlamenta i bivši ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski prethodno je javno zahvalio SAD što su onesposobile gasovode.

Peskov je tim povodom istakao da je potrebno sačekati rezultate istrage Danske i Švedske. „Tamo imaju mnogo opreme za praćenje. Niko teoretski ne bi mogao da se približi ovim cevima, a da ne bude uhvaćen u vidno polje te opreme. To je svima dobro poznato, posebno vojnim specijalistima“, rekao je Peskov.

Ruska služba bezbednosti FSB istražuje oštećenja gasovoda kao „međunarodni terorizam“, saopštila je kancelarija glavnog tužioca, preneo je Interfax. Odlazeća švedska premijerka Magdalena Anderson (Magdalena Andersson) rekla je u sredu da je za nanošenje štete na gasovodima bila potrebna velika eksplozivna naprava.

A švedska obalska straža saopštila je u četvrtak da je otkrila još jedno, četvrto curenje gasa iz oštećenih gasovoda Severni tok. To je drugo prijavljeno curenje u švedskim dok su ostala dva otkrivena u vodama Danske. Iako nijedan gasovod nije bio u upotrebi u vreme sumnjivih eksplozija, cevi su bile napunjene gasom pod pritiskom, a sada taj gas izbija na površinu Baltičkog mora.

Obalska straža navodi da je detektovala dve lokacija u moru na kojima izbija gas, veću iznad Severnog toka 1 i manje kod Severnog toka 2. Udaljenost između dve lokacije iznosi oko 1,8 kilometara. Savet bezbednosti UN održaće u petak vanrednu sednicu posvećenu ovom incidentu.

Rusija je pre mesec dana obustavila isporuke Severnim tokom 1, dok gasovod Severni tok 2 nikada nije pušten u upotrebu. Ovaj gasovod ima dve cevi ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje u dužini 2.450 kilometara, koliko iznosi razdaljina od Viborga u Rusiji do Grajfsvalda u Nemačkoj.